Друштво
Београдски међу 300 најутицајнијих универзитета на Интернету
То је добра вест, али нам је циљ да ове године уђемо и на престижније листе које праве Енглези и Кинези, каже ректор Бранко Ковачевић
На најновијој ранг-листи 6.000 универзитета у свету, коју ради Вебометрикс, организација специјализована за процену „видљивости” и утицаја високошколских установа на Интернету, Београдски универзитет заузео је 299. место, што је велики напредак у односу на листу од пре две године, када је био 426.
„Webometrics Ranking of World Universities”, иначе, два пута у току године ажурира ове листе, а тренутно покрива више од 18.000 образовних установа у свету. Прво рангирање је урађено 2004. године, уз помоћ четири највећа светска претраживача. Критеријуми који се користе за прављење листа су број, обим, популарност и утицај веб-страница универзитета и свега онога што са једне високошколске установе доспе на светску мрежу укључујући монографије, извештаје, прес конференције, научне конференције, тезе, семинаре, личне стране, дигиталне библиотеке и опште информације високошколских установа, њених департмана, студената, дипломаца, истраживача и свих људи који раде на универзитету.
– Ову листу раде Шпанци, а наш циљ је да уђемо и на оне две које раде Енглези и Кинези, а за које смо ми тренутно „невидљиви”. Зато смо направили тим који то треба да промени, помажу нам и наши пријатељи из Словеније, јер је Универзитет у Љубљани успео да уђе и код Кинеза на листу, а и на овој је испред нас – коментарише ову вест за наш лист професор др Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета.
Он објашњава да БУ нема добру презентацију када су у питању научноистраживачки рад, истраживања, научне публикације, многи не знају да је 10 института у саставу највећег српског универзитета, већ се они доживљавају као одвојене целине…
„Нас, нажалост, нема на те две значајније листе, али нам је циљ да се то промени већ у току ове године”, додаје ректор и подсећа да су од нашег универзитета далеко лошије рангирани хрватски.
Па тако, када је реч о универзитетима са простора бивше Југославије, најбоље рангиране су већ годинама словеначке високообразовне установе – Љубљански универзитет је на 201. месту (био 283), а Мариборски на 667 (био 708). Хрватски универзитети видно заостају, па је тако Свеучилиште у Задру 1254, Загребачко је на 1449, а Сплитско на 3737. месту. Од универзитета у региону вреди поменути Будимпештански на 273. месту и Национални технолошки универзитет у Атини, који је на 323. месту.
Иначе, прво место заузима Технолошки институт Масачусетс, следе га Харвард, Станфорд и Беркли и то је поредак који се годинама битно не мења. Апсолутну доминацију америчких универзитета на листи првих 100 „кваре” Кембриџ на 22, Токијски на 24. месту и Тајвански универзитет на 26. месту. Оксфорд је тек на 42. месту, а рецимо Универзитет у Болоњи – на 72. месту најутицајнијих универзитета на светској мрежи.
Последњи коментари
Врло добар пласман БУ : 299! Честитке мојој првој “alma mater”. Сигурно може и треба боље, а надам се – и биће! Из региона Балкана су у првих 500 (осим по 1 из Словеније и Србије) ушла још само по 3 универзитета из Мађарске и Грчке и 1 из Турске (ниједан из Румуније, Бугарске, Албаније). Од оних пласираних ниже од 500. места, из Србије: Новосадски (677.место) и Крагујевачки Универзитет (1157.), Нишки (1455.), Приштински: (4170). Приватни Универзитет Сингидунум се није баш прославио, али се ипак "истиче" својим 5295-им (од 6000) места, као и тиме што је једини приватни изнад 6000. места ! Остали приватни нису ни ушли у листу.Висе негде између 6000. и 18.000-ог места. Из бивше Југославије: Словенија (Марибор: 667.; Копер: 2022., Нова Горица: 3692.), Хрватска (Задар: 1254.; Загребачко Свеучилиште: 1449.; Сплит: 3737.; Ријека:3933.; Осијек: 4255.; Дубровник: 5091), БиХ (Сарајево: 2661.; Мостар: 3887.; Зеница 4613.; Тузла: 4923.), БЈРМ (Скопље: 1386.; Тетово: 2748.; Битољ: 3046.).
Обратити пажњу на пасус о критеријумима рангирања универзитета. Чланак је замајавање људи јер нема шта паметније да се каже. Студент сам Универзитета у Београду, а квалитет студија, критеријуми професора и апсолутна анархија звана "Болоњска реформа" чини да су услови студирања, као и "стручњаци" који завршавају студије на овом универзитету све лошији и лошији. Дигитализујте библиотеке (постојећу универзитетску литературу), студентске сервисе на свим факултетима поставите на интернет, оспособите рачунарске центре при свим факултетима, објављујте радове на академску мрежу, студентима омогућите коришћење интернет домена,... И ето нас међу првих 100.
И на тараби свашта пише. Као (бивши) студент БУ који је мало обишао и упознао рад других универзитета, кажем да је БУ само препотентна вечерња школа. Зато сам и отишао.
Уосталом, замислите само да сви "стручњаци" у државним институција долазе са БУ, а да се држава у неким правним питањима консултује искључиво са Правним факултетом БУ, као да у Србији нема ниједног другог универзитета! Шта је њихова мана?






