Уколико би се у овом тренутку поштовали стандарди који су ступили на снагу 1. јануара, а који предвиђају да ментори на докторским студијама морају да имају пет објављених радова у часописима са референте међународне листе, у Србији би већина факултета имала проблем да организује докторске студије због – недостатка ментора. Зато ће Ректорски савет Конференције универзитета Србије, дакле сви ректори државних и приватних универзитета, предложити Националном савету за високо образовање и Акредитационој комисији да се уведе „транзициони период” у којем ће важити блажи критеријуми, као и да за менторе генерације која је управо на докторским студијама важе стара правила, односно правила која су важила у тренутку када су се њихови студенти уписивали.

Наиме, према Правилнику о стандардима за акредитацију високошколских установа и студијских програма, ментор мора да има најмање пет радова са СЦИ (ScienceCitationIndex) листе, на којој се налази неколико хиљада часописа. Подсећања ради, до 1. јануара, стандард су била три рада.

– Докторске студије морамо да имамо, а ово ће натерати наставнике да раде тимски са својим студентима. Ако тражите од студената да пишу радове, онда је логично да исти критеријум важи и за њихове менторе – сматра професор др Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета.

Према његовим речима, за последњих 10 година објављено је 12.000 радова који задовољавају актуелне стандарде, што значи да на БУ има око 1.200 радова годишње.

– Нас има мало више од 2.000, што значи 0,6 радова по наставнику, док је светски стандард минимум један рад годишње. У неким групацијама, на пример природних наука, имамо два-три рада, па и четири по наставнику, али је зато број радова у друштвено-хуманистичким наукама на другој или трећој децимали – наводи ректор.

Друга страна медаље, према његовом мишљењу, јесте то што смо у процес акредитације ушли превише брзо и дефинисали стандарде које нико не може да испуни. Зато он предлаже прелазни режим до 2012. године, па да се онда лествица критеријума полако диже.

Да ово није проблем само Београдског универзитета, потврђује и ректор Новосадског универзитета професор др Мирослав Весковић, који каже да би применом нових критеријума број ментора на Медицинском факултету аутоматски пао са 116 на – 61.

– Неоспорно је да су се неки успавали и да се више форсира струка, а мање истраживање. Међутим, ми имамо одговорност према студентима који су уписали докторске студије, обавезали смо се да ћемо им обезбедити менторе и зато је најбоље да за њихове професоре важе критеријуми који су важили у тренутку када су се уписивали на студије – сматра Весковић, са чим се слаже и Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање.

Милован Станишић, ректор Универзитета „Сингидунум”, каже да нема никаквог личног интереса у томе што се залаже за одлагање примена стандарда на 2015. годину, „јер овај универзитет нема проблем за наредних 10 година”. Он скреће пажњу на нешто друго – оскудицу наставног кадра која ће засигурно погодити све факултете када у пензију оду генерације професора рођених четрдесетих година, а који иначе чине окосницу свих докторских студија у Србији.

– Нису професори цигле па да се производе у цигланама. Доћи ћемо у ситуацију да на неким угледним факултетима студенти неће моћи да имају менторе због тога, а младе колеге нису припремљене, немају радове... – каже Станишић.

Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета, и Милија Зечевић, ректор Европског универзитета, такође нису за то да се одмах примењују пооштрени критеријуми. Зечевић додаје да се све свело на објављене радове, а да се заборавља да то нису једини критеријуми и да имамо професоре који су одлични познаваоци струке, али који не знају да се изразе, да пренесу знање.

Сандра Гуцијан