Око 90.000 људи у Србији од 1. јула неће моћи да овери здравствене књижице јер послодавци ове године нису уплатили доприносе за њихово здравствено осигурање. Реч је о, како су нам рекли у Републичком заводу за здравствено осигурање, 50.000 радника који су носиоци осигурања и око 40.000 чланова њихових породица.

Одлука је донета, јер је коначно почео да се примењује Закон о здравственом осигурању који је усвојен још 2005. године. Дуговања послодаваца према Фонду за здравствено осигурање у протеклих неколико година достигла су цифру од 85 милијарди динара што је, како кажу надлежни, ненаплатива сума. Због ових дугова, прошле године је донет Закон о мировању и отпису дуга према којем цео дуг направљен до 2009. године послодавцима може бити опроштен уколико наредних пет година буду редовно уплаћивали доприносе за здравство.

– Нећемо издати маркице за књижице оним радницима чији послодавци ове године нису уплаћивали доприносе. Сви који су у првој половини ове године редовно плаћали здравствено осигурање, а имају нагомилане дугове из претходних година, до краја 2009. године могу да поднесу захтев за отпис дуга – изјавила је за наш лист Светлана Вукајловић, директор Републичког завода за здравствено осигурање, која додаје да дуг за прву половину ове године износи око 350 милиона динара.

Здравствено осигурање, без обзира да ли су плаћени доприноси, како каже наша саговорница, неће бити ускраћено трудницама, породиљама, деци, студентима до 26 година, особама старијим од 65 година као и тешко оболелима.

– Не смемо дозволити да и они који не плаћају доприносе имају право на здравствену заштиту, јер тако дискриминишемо остале осигуранике који измирују своје обавезе – објашњава Светлана Вукајловић.

Велики проблем, како каже наша саговорница, представља чињеница да је већину нагомиланог дуга направило 20 великих фирми, међу којима су предузећа „Застава оружје”, Индустрија каблова „Јагодина” и Пољопривредни комбинат „Трајал”. Највећи број запослених који неће добити књижицу је баш из ових 20 предузећа.

Питањем надзора, наплате, контроле и прикупљања пореза и доприноса бави се пореска управа. У овој установи објашњавају да су им, приликом покушаја наплате дуговања за доприносе, често везане руке.

У току протеклих неколико година дуг привредника према ПИО фонду (у који су укључене и уплате за здравствено осигурање) достигао је цифру од 150 милијарди динара. Чак 80 милијарди динара, како кажу у пореској управи, не може да буде наплаћено јер је то дуг предузећа која су у приватизацији, ликвидацији, реорганизацији или стечају.

– Све док се ови процеси не заврше, према закону немамо право да наплаћујемо дуг ових пореских обавезника – кажу у пореској управи.

Када је реч о предузећима од којих имају право да наплате дуг, дешава се да инспекција изађе на терен, напише прекршајну пријаву против несавесног послодавца који, врло често, плати казну и настави по старом. И даље не уплаћује доприносе јер, како наводе у пореској управи, више му се исплати да плати казну него дуг који му се нагомилао. Уколико се против ових послодаваца покрене кривични поступак пред надлежним судовима на епилог ових поступака, евентуалну казну и уплату дуговања, чека се веома дуго.

Правна лица која не уплаћују доприносе радницима плаћају казне чији је износ од 100.000 до милион динара, док предузетници за исти прекршај морају да издвоје од 50.000 до 500.000 динара. У току првих пет месеци ове године, због неплаћања доприноса, порески инспектори су издали 150.000 опомена, наложили су да се блокира 34.000 рачуна, издали су око 3.000 решења о наплати дуга из покретне имовине и 700 решења о наплати дуга из непокретне имовине, тачније продаји имовине.

Драгољуб Рајић, представник Уније послодаваца Србије, каже да држава сноси највећу одговорност за овакву ситуацију. Послодавци су, према мишљењу Рајића, преоптерећени огромним порезима, па, поготово у времену кризе, већина њих не може да испуни основне обавезе. Веома је мали број оних који, како каже наш саговорник, дугују новац из неког свог ћефа.

– Зараде запослених преоптерећене су порезима и доприносима који су непримерени потенцијалу наше привреде. Од 108.000 привредних субјеката само 38.400 је тренутно у стању да редовно измирује текуће обавезе. Око 63 одсто предузећа тренутно је у блокади, тачније не може да наплати потраживања и текућа дуговања, а блокиран је рачун скоро 61.000 предузећа – каже наш саговорник.

Према речима Рајића, држава дугује огроман новац привредницима. Из тог разлога велике приватне фирме остају дужне малима и све се врти у круг.

Јелена Попадић