Замислите да у летње јутро зачујете упозорење из свог телефона: „Напољу је веома вруће, освежите се напитком и ставите шешир на главу пре него што изађете!”

Непознати глас допире из невидљиве бежичне мреже која вас непрестано надзире. Сместа ћете помислити да нам „Велики брат” већ куца на врата, зар не? На први поглед, занимљив истраживачки подухват заиста подсећа на предсказање Џорџа Орвела, али је још рано за страховање.

Србија и Европска унија увелико здружују своје технолошке осете (и осећања), није познато када ће и преостала. У великом подухвату свршени високошколци Електротехничког факултета у Београду су кључна карика у ланцу који повезује Грчку, Македонију, Словенију, Француску, Пољску и Србију.

Истраживачки програм (ProSense) подразумева да се изатка бежична мрежа с мноштвом јављача, снимача и мерача (сензори) који ће прикупљати податке за медицинске, пољопривредне, туристичке, еколошке, спортске и ко зна које још сврхе. Замисао је своје првобитно отелотворење доживела, као много тога у науци, на војним пословима. Ни млади под будним оком проф. др Вељка Милутиновића, одреда бирани по знању и умећу, неће одолети а да то не крсте стручним именом: бежичне сензорске мреже.

Из Бајагине песмице

У несвакидашње праћење и надгледање уплетени су још неки, а ми за ову прилику издвајамо двојицу пореклом из Србије: др Срђана Крча, запосленог у компанији Ериксон (Ирска), главног усаглашивача (координатора), и проф. др Ивана Стојменовића са Универзитета Бирмингем, једног од водећих за протоколе (скуп правила и начела) на којима се заснивају сензорске мреже. Свуда нас има, као у омиљеној Бајагиној песмици?

Истраживање је под окриљем Европске уније (у склопу програма FP7), а обухвата најсавременија технолошка достигнућа у тзв. бежичним сензорским мрежама, у којима малецни надгледачи и јављачи (микроконтролори и сензори) бележе промене у околини и прослеђују их главном рачунару на обраду. Одатле ћете, као Мојсије из жбуна, чути глас с почетка написа. Поступак праћења и јављања осмишљен је пре десетак година, а тек пре упола мање отпочела је примена која се нагло шири попут шумског пожара.

Девојке и младићи с дипломом електроинжењера у џепу расподељени су у двојке, свакој је подељен по један задатак.

Александар Црњин и Горан Ракочевић су задужени за „паметне тркачке стазе” (док трчкарате по Ади Циганлији моћи ћете да упоређујете колико сте калорија сагорели, колики су вам откуцаји срца, којом брзином напредујете, ко је испред и иза и тако редом – а све на мобилном телефону). Станислава Станковић и Марко Станковић осмишљавају „интерактивну контролу улице” (мери се температура, влажност, бука, количина угљен-диоксида и остало и препоруке достављају грађанима или приказују на карти). Предраг Ћирковић и Жарко Перић смишљају бежичну справу за праћење срца (ЕЕG) која лекару доставља показатеље срчаног болесника. Бранко Павловић и Милован Ковачевић поменуте мреже прилагођавају пољопривредним захтевима: прикупљање важних чињеница из поља које ће побољшати приносе.

Провера у Љубљани

А Зоран Бабовић покушава, на темељу најновијих технолошких усмерења у свету, да смисли рачунарски програм (софтвер) за обједињење разноврсних сензорских мрежа у једну јединствену из које ће сваки корисник извлачити све што му је потребно.

У свету се увелико настоји да се и постојеће и будуће, за сада раздвојене, обједине и да свакоме, ама баш свакоме, на нашој планети буде надохват обиље показатеља преточених у слику, звук или слово. Претече су, свакако, географске карте на Интернету (Google Earth и Virtual Earth). Срећна је околност, поручују упућени из Мајкрософта, што их одржавају бројни самостални опслуживачи (провајдери); не постоји, дакле, једно једино средиште из којег би се надзирале. За сада нема бојазни од „Великог брата”!

Крајњи циљ јесте да се земље западног Балкана премреже бежичним нитима и да подаци у слици и речи буду свима доступни истог трена (у реалном времену). Подухват би требало да се оконча до првог марта 2010. године, иако се најављује да би то могло и до краја следеће и да се преостали месеци искористе за објављивање научних чланака и разглашавање сензорских мрежа.

Уосталом, свако истраживачко прегнуће под капом Европске уније мора да испуни три задатка: да испоручи научно-стручне радове, да уроди опипљивим инжењерским решењима и да потпомогне подизање јавне свести.

Прво приказивање до сада урађеног биће од 18. до 22. децембра у Љубљани. А до тада се састају сваког четвртка у 14 сати, у здању чије је сређивање и опремање с милион долара потпомогао бивши студент ЕТФ-а Иван Рашовић, који је у САД постигао запажен успех. Држимо им палчеве!