Бачка Паланка, Илок – Грађански рат је завршен пре 15 година, али рибари из српског Младенова и хрватског Шаренграда календар усклађују према дунавском протоку времена. По календару велике воде, рат се догодио исувише давно, па зато, нека тамо и остане. У прошлом веку.

Неформални закони рибара, који владају на обалама где ледени северац брије и откида уши, стварају ону врсту парадокса, који по правилу тешко разумеју политичке елите у Београду и Загребу: међугранични спор између Србије и Хрватске око Шаренградске аде можда представља проблем за две владе, али парче шумовитог ненастањеног острва са пешчаним плажама, површине 938 хектара, за становнике ових места је остало уточише које не намеравају да исцртавају граничним линијама.

Покушао сам да пронађем некога ко би демантовао овакав утисак и задовољио скептике који не верују у реинкарнацију живота из оног прадоба, ваљда се звало братство и јединство. Узалуд сам их тражио у најисточнијем хрватском граду Илоку и селу Шаренград, није их било ни у Бачкој Паланци, ни Младенову, месту насељеном Крајишницима из Босне после Другог светског рата.

„Ако се Београд и Загреб споре око Аде, то је њихов посао. Између људи, тај спор не постоји”, каже Михајло Иванковић, рибар из Младенова. Испија јутарњи еспресо, слуша Наташу Беквалац и не пада му на памет да изађе на Дунав, јер очекује навалу велике воде, која ће наићи после отапања снега у Немачкој и Аустрији.

„Када одлазим на рибарење, не носим метар са собом. Пређем чамцем на хрватску страну, њихов полицијски чамац се привеже уз мене, па се фино испричамо. Пазите, дешава се и да привежем чамац за дрво, само не смем да ногом крочим на хрватску обалу. Слично је и са њиховим рибарима. Они дођу на Аду у неколико чамаца, роштиљају, па се окупају. Наравно да не носе пасоше”, прича Михајло.

Он помиње пасоше јер је, после распада СФРЈ, Шаренградска ада остала Србији и под управом је војне установе „Карађорђево”. Помоћник директора за ловство и шумарство Слободан Стојновић показује нам одбачено роговље, вредно 220 поена. Златни рог покупљен је са Аде, станишта јелена и крупне дивљачи. У његовој канцеларији зид је излепљен Титовим сликама из лова. Маршал је умео да запуца и на Ади, у заседама организованим специјално за њега.

Возимо се џипом до саме обале легендарне војне установе у чијим шумама се и даље скрива луксузна резиденција коју је користио Тито, потом Милошевић, а сада је службени објекат за одмор председника Србије.

Спуштамо се низ насип до обале. Преко воде, која је некада била стари ток Дунава, види се парче земље чији су ободи поплављени. За званични Београд не постоји никаква дилема. Природна граница је средина пловног Дунава, што острво оставља у Србији.

„Заиста нема тензије са Хрватима, али мора да се зна чија је Ада. Ако је природна граница између држава река, средина главног тока је гранична линија. Међутим, Хрватска хоће да врате границу старог тока Дунава, из доба Аустроугарске. У време Марије Терезије, извршена је корекција меандра Дунава, због исправљања пловног пута. Тај прокопани канал је главни ток Дунава и дан-данас”, каже Стојновић, посматрајући део потопљене плаже, где је пре више година упецао амура тешког дванаест и по килограма.

На другој страни, у шаренградској крчми „Капетанова кућа”, до које сам се довезао са градоначелником Илока Мирославом Јанићем, чланом ХДЗ-а и бившим полицајцем, Крешимир Ковачевић понавља приче мештана Младенова: у оно прадоба, на пешчане плаже су долазили из Бачке Паланке и Илока, а највише се памте луде камп-журке.

„Умели смо да поставимо 30 шатора. Они преко пута су највише волели кад дођу наше рођаке из Загреба. Ада је у време Југославије била оаза мира. Делови Аде су се називали по фамилијама, а да ме питате чије су, појма немам: Малишина колиба, Марков Дунавац... Сваки рибар је имао своју бару. Прошлог лета, млади из Бачке Паланке и Новог Сада са једне, и наши клинци су опет заједно камповали. Добро је то, ваљда ће бити паметнији од нас”, носталгичан је Крешимир.

Шаренград је годинама био везан за острво: старом скелом су одводили стоку и коње на испашу. Шеф пецарошког друштва „Кечига” Здравко Паић предлаже да Србија врати ту скелу, за коју је чуо да је бачена на неки од отпада.

„Била би то лепа симболика. Људи су овде живели од тога. Ми никада нисмо имали сукобе од завршетка рата. Ниједан инцидент на Дунаву”.

Колоритно село на хрватској доживљава судбину Младенова: занатлије су отишле у пензију, млади беже одатле. Једна од ретких заједничких успомена је острво дужине око седам километара и рефрен који понављају Михајло и Крешимир:

„Било једном на Шаренградској ади”.

Хрватска, наравно, има своје противаргументе: Ада је по катастру шаренградска, дакле, Хрватска. Али, градоначелника Илока међугранична полемика не спречава да његов град и Бачка Паланка сарађују.

– Наше владе ће то већ решити, а ми немамо времена за чекање. Илок са општином Бачка Паланка учествује у заједничким програмима прекограничне сарадње које финансира ЕУ. У сталној смо вези и тражимо заједничке пројекте. Сарађујемо и са другим општинама из Србије. Било би глупо да се мрштимо са обала једни на друге. Боље је да радимо заједно. Лепши је осећај, а Европа то ионако финансира – каже ми Јанић.

Помоћник општине Бачка Паланка Слободан Антонић потврђује причу градоначелника Илока: Односи ће се још више појачати сарадњом у оквиру Дунавске стратегије. А Шаренградска ада?

– Вратио бих је у време када смо се тамо купали – каже Антонић.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Мрешћење шарана

– Ада је природно мрестилиште свих дунавских риба, а нарочито шарана. Мислим да је управо Ада највеће мрестилиште шарана на Дунаву – каже Слободан Стојновић.

-----------------------------------------------------------

Спор око граница успорава улазак у ЕУ

Преговори о граничним споровима између Србије и Хрватске могу бити убрзани, после тврдњи загребачког недељника „Глобус”, да Хрватска неће ући у ЕУ пре 2013. године. Лист је истакао да је из Брисела званичном Загребу поручено да ће у ЕУ ући с Исландом 2013. године, само ако реши отворена гранична питања са Србијом и БиХ до 2011. године.