Bor – Među onima u Boru, koji se već godinu i po dana raduju sve izvesnijoj sudbini Borskog kombinata bakra, pod okriljem države, jeste i dr Rade Kojdić, jedan od najpoznatijih stručnjaka rudarske struke u Timočkoj krajini i Srbiji. U penziji je deset godina, ali kao i da nije. Gotovo šest decenija, i sada u 78.godini, posvećen je rudarstvu, kao i kada je u njega kročio kao kvalifikovani kopač, krenuvši od rodnog Glamoča, u BiH, do Bora i Timočke Krajine.

A godina u koju smo tek ušli čini mu se presudnom za Bor i njegov Kombinat bakra. I zvanično će početi temeljna obnova rudarske mehanizacije i gradnja nove savremene topionice bakra, uz garancije države za povoljne kredite isporučilaca opreme. Najzad, posle dvadeset godina stagnacije i deset godina zabrinjavajućeg nazadovanja.

Prilika je, konačno, i za najveće i najperspektivnije podzemno timočko ležište bakra „Borsku reku”. Višegodišnjim istraživanjima, utvrđeno je da to rudno telo ima ukupno milijardu i pedeset miliona tona rude, 4,5 miliona tona katodnog bakra, 78 tona čistog zlata, 1.300 tona srebra, 38.536 tona skupocenog molibdena i više desetina hiljada tona drugih plemenitih i retkih metala. Sve je to dr Kojdiću dobro poznato jer je godinama rukovodio podzemnom eksploatacijom bakra u Borskom kombinatu, a doktorsko zvanje stekao je upravo na jednoj otkopnoj metodi, koja tek treba masovnije da se primeni u tom novom velikom ležištu.

Ovaj stručnjak, poznat po nadimku Čiča, još se gotovo svakodnevno „druži” sa proračunima koje je još 1993.godine sačinio za „Borsku reku”, a koje je tada ugradio u dugoročni program podzemne eksploatacije bakra u Borskom kombinatu. U te proračune ugradio je svoje dugogodišnje rudarsko iskustvo, od kada se prvi put zaposlio kao kvalifikovani kopač u rudniku kamenog uglja na Rtnju, kao i to što je od 1966.do 1971.godine bio upravnik borske „Jame”.

Ubeđen je da je „Borska reka” dobro istražena i da je pored otkrivenog moguće otkriti i nešto više i značajnije. Biće posla u njoj za još 100 godina, verovatno i duže, a kada se otkriveno prevede u novac fascinira da se samo na bakru, računajući cenu od 6.000 dolara za tonu (trenutna cena je 7.100 dolara), u jednom veku rudarenja može zaraditi 27 milijardi dolara. Štrecne ga kad pomisli da smo umalo i „Borsku reku” i sve površinske rudnike u Boru i Majdanpeku, i topionicu, i ostalu imovinu borske kompanije mogli prodati za samo 400 miliona dolara. Srećom to se nije dogodilo i tome su, veli, svojim prilozima pomogli i mediji, posebno „Politika“.

Penzioner Rade Kojdić apeluje da se pružena ruka države prihvati i krene u akciju. Što pre. Treba krenuti odlučnije u eksploataciju „Borske reke”. Još 900 metara ispod 13.horizonta „Jame”. Može da pomogne i njegova metoda sa prinudnim obrušavanjem rude iz niskopa koji je već stigao do kote od 235 metara. Taj niskop je ohrabrujuća investicija, prema njegovom projektu od pre 16 godina. Ako se odmah uloži još samo 10 miliona dolara, moguće je za godinu i po dana krenuti sa otkopavanjem dela rudnog tela na koti od 145 metara, u kome ima 18 miliona tona rude. Svake godine otkopavalo bi se milion i po tona rude i iz nje dobijalo 7.500 tona bakra. Ova faza eksperimentalne eksploatacije, metodom dr Kojdića, trajala bi 12 godina.

Obezbedio bi se tako dovoljno rude za novu savremenu topionicu, koja treba da bude završena u naredne četiri godine. Ne bi, veli, valjalo da se izgradi savremena topionica a da za nju nema dovoljno sirovina. Treba ulagati uporedo i u rudarstvo i u topionicu, da bi se za četiri godine sadašnja proizvodnja od 21.000 tona podigla na 50.000-60.000 tona bakra. U međuvremenu, uvećana proizvodnja odlazila bi u veoma isplativ izvoz i tako bi se zarađenim devizama pomagala i izgradnja nove topionice.