Бор – Међу онима у Бору, који се већ годину и по дана радују све извеснијој судбини Борског комбината бакра, под окриљем државе, јесте и др Раде Којдић, један од најпознатијих стручњака рударске струке у Тимочкој крајини и Србији. У пензији је десет година, али као и да није. Готово шест деценија, и сада у 78.години, посвећен је рударству, као и када је у њега крочио као квалификовани копач, кренувши од родног Гламоча, у БиХ, до Бора и Тимочке Крајине.

А година у коју смо тек ушли чини му се пресудном за Бор и његов Комбинат бакра. И званично ће почети темељна обнова рударске механизације и градња нове савремене топионице бакра, уз гаранције државе за повољне кредите испоручилаца опреме. Најзад, после двадесет година стагнације и десет година забрињавајућег назадовања.

Прилика је, коначно, и за највеће и најперспективније подземно тимочко лежиште бакра „Борску реку”. Вишегодишњим истраживањима, утврђено је да то рудно тело има укупно милијарду и педесет милиона тона руде, 4,5 милиона тона катодног бакра, 78 тона чистог злата, 1.300 тона сребра, 38.536 тона скупоценог молибдена и више десетина хиљада тона других племенитих и ретких метала. Све је то др Којдићу добро познато јер је годинама руководио подземном експлоатацијом бакра у Борском комбинату, а докторско звање стекао је управо на једној откопној методи, која тек треба масовније да се примени у том новом великом лежишту.

Овај стручњак, познат по надимку Чича, још се готово свакодневно „дружи” са прорачунима које је још 1993.године сачинио за „Борску реку”, а које је тада уградио у дугорочни програм подземне експлоатације бакра у Борском комбинату. У те прорачуне уградио је своје дугогодишње рударско искуство, од када се први пут запослио као квалификовани копач у руднику каменог угља на Ртњу, као и то што је од 1966.до 1971.године био управник борске „Јаме”.

Убеђен је да је „Борска река” добро истражена и да је поред откривеног могуће открити и нешто више и значајније. Биће посла у њој за још 100 година, вероватно и дуже, а када се откривено преведе у новац фасцинира да се само на бакру, рачунајући цену од 6.000 долара за тону (тренутна цена је 7.100 долара), у једном веку рударења може зарадити 27 милијарди долара. Штрецне га кад помисли да смо умало и „Борску реку” и све површинске руднике у Бору и Мајданпеку, и топионицу, и осталу имовину борске компаније могли продати за само 400 милиона долара. Срећом то се није догодило и томе су, вели, својим прилозима помогли и медији, посебно „Политика“.

Пензионер Раде Којдић апелује да се пружена рука државе прихвати и крене у акцију. Што пре. Треба кренути одлучније у експлоатацију „Борске реке”. Још 900 метара испод 13.хоризонта „Јаме”. Може да помогне и његова метода са принудним обрушавањем руде из нископа који је већ стигао до коте од 235 метара. Тај нископ је охрабрујућа инвестиција, према његовом пројекту од пре 16 година. Ако се одмах уложи још само 10 милиона долара, могуће је за годину и по дана кренути са откопавањем дела рудног тела на коти од 145 метара, у коме има 18 милиона тона руде. Сваке године откопавало би се милион и по тона руде и из ње добијало 7.500 тона бакра. Ова фаза експерименталне експлоатације, методом др Којдића, трајала би 12 година.

Обезбедио би се тако довољно руде за нову савремену топионицу, која треба да буде завршена у наредне четири године. Не би, вели, ваљало да се изгради савремена топионица а да за њу нема довољно сировина. Треба улагати упоредо и у рударство и у топионицу, да би се за четири године садашња производња од 21.000 тона подигла на 50.000-60.000 тона бакра. У међувремену, увећана производња одлазила би у веома исплатив извоз и тако би се зарађеним девизама помагала и изградња нове топионице.