БЕОГРАД – Ако је породица основна ћелија друштва, како тврде социолози, Србија из године у годину одумире, што најубедљивије илуструје податак да се број закључених бракова преполовио за само шест деценија.

Тако је далеке 1950. године у Србији забележено 76.749 закључених бракова, а према подацима за прошлу годину, судбоносно „да” изговорило је знатно мање парова, тачније 35.815 грађана.

Уочава се и тренд све веће старости младе и младожење приликом ступања у брак, па тако данашњи ђувегија има у просеку 30 година, а његова невеста стара је бар 27 година.

С друге стране, број развода бракова у Србији је процентуално гледано све већи.

Пре 60 година регистровано 9.623 законски растављених бракова, а 2010. - 6.644 развода.

То значи да је пре шест деценија на сваких осам бракова долазио један развод, док је данас тај однос неповољнији, будући да је лане на сваких 5,4 брака забележен један развод.

Када се у обзир узму међународне статистике, грађани Србије ипак нису нетрпељиви брачни партнери, јер је број разведених бракова према броју венчаних неповољнији у већини европских држава. Тако, на пример, у Русији, Украјини или Чешкој на свака два новосклопљена брака долази један развод.

Стручњаци у томе виде жељу супружника у Србији да ипак „гурну под тепих” личне проблеме са којима се суочавају и окрену се заједничком решавању егзистенцијалних проблема који их у данашње време далеко више оптерећују.

Имајући у виду статистичке податке од 1950. године, највећи број бракова закључен је 1972. године - 68.417, а разведених 1987. године - 11.689.

Стручњаци из Републичког завода за статистику наводе да треба имати у виду да је у том периоду дошло и до великих промена у броју и структури становништва, миграционим кретањима и природном прираштају.

Када се посматра број закључених и разведених бракова у 2010. години у односу на период пре 20 година, када су се дешавале велике друштвене и политичке промене, уочен је благи пад.

Сматра се да је томе допринело смањење бројности генерација, нарочито у годиштима у којима се брак најчешће склапа (15-35 година), као и социјално економске прилике и егзистенцијална угроженост већег дела становништва.

Према подацима тог завода, стопа закључених бракова у 2010. години у односу на 1991. годину смањена је за два одсто, а стопа разведених бракова у 2010. се благо смањила за само један одсто у односу на 1991. годину.

Највише закључених бракова било је 1991. године - 45.145, а онда је из године у годину опадао, да би 2010. године било забележено укупно 35.815 венчаних.

У 1991. години било је 8.018 разведених бракова, а 2010. године 6.644.

Осим класичних демографских и социолошких тумачења, корене овом смањењу броја прекинутих бракова треба тражити и у изузетно погоршаном материјалном положају целокупне популације, а поготово младих, наводи се у подацима Републичког завода за статистику.

Слично мисли и породични терапеут из Саветовалишта за брак и породицу Градског центра за социјални рад Светлана Аћимовић, која је казала да је примећено да је брачна криза условљена не само друштвеним и социјалним приликама, већ и тиме што млади брачни парови најчешће нису у стању да преброде прве проблеме на које наиђу.

„Број развода није повећан у односу на ранији период што и те како има везе са тренутним социјалним и економским приликама, па парове више оптерећују егзистенцијални проблеми и то како ће прехранити породицу и слично”, сматра Аћимовић.

Према њеним речима, примећено је да брачна криза настаје у првих неколико година брака након рођења деце.

Велики утицај у несагласицама имају и неразумевање око приоритета, различити погледи на одређен ствари, различите стечене навике и модели понашања у породицама...

Неретко је и мешање родитеља и људи из околине у решавање њихових проблема.

Посматрајући старост будућих супружника, уочава се тренд пораста просечне старости приликом ступања у први брак у последњих 20 година.

Код мушкараца се просек година са 28 у 1991. години постепено повећао на 30 до 2010. године, а код жена са 24 у 1991. на 27 година старости у 2010. години.

Просечно трајање разведених бракова у 2010. години износило је 12,5 година и није се много мењало у односу на 2001. годину, када је брак у просеку трајао 12,1 годину.

Просечна старост супружника приликом развода брака се од 1991. до 2010. године повећала са 39 на 42 године код мушкараца, а код невести са 36 на 39 година старости.

Ако данас анализирамо стабилност бракова кроз опсеге њиховог трајања, уочавамо да се најчешће разводе бракови у трајању од једне до четири године.

Бракови су се последњих година у већем броју закључивали на северу Србије, него на југу земље.

Када је у питању школска спрема и ниво образовања младе и младожење, од 35.815 закључених бракова у 2010. години, исту школску спрему има 23.836 венчаних, односно око 66 одсто њих, а 5.610 младожења је школованије од своје невесте, док је нижу школску спрему од младе имало њих 6.369.

Супружници су у 92 одсто случајева били исте националности: 32.750 било је исте националности, а различите 3.065.

Када је у питању поређење са земљама региона, мада треба знати да постоје значајне разлике у укупном броју становника, подаци завода за статистику показали су да је, на пример 2007. године, у Србији склопљено 41.083 бракова, а у Хрватској у истој години 23.140.

У Македонији је те године у брачне воде упловило 15.490 парова, у Албанији 22.371, Румунији чак 189.240.

У разводима такође предњачи Румунија где је те године брак окончало 36.308 супружника, у Србији 8.622, Хрватској 4.785, Албанији 3.305, Словенији 2.617, Македонији 1.417 парова.