Koliko je prosvetnih radnika u Srbiji ovog septembra ostalo bez posla ili nema dovoljan fond časova još se ne zna, ali se pretpostavlja da je na hiljade prosvetara ugroženo aktuelnom racionalizacijom. Tačna cifra „tehnoloških viškova” na nivou Srbije biće poznata za pet dana – to očekuju predstavnici sindikata u obrazovanju, a tako je nedavno i najavio Žarko Obradović, ministar prosvete.
– Stigao nam je poziv da se 15. septembra pojavimo u Čačku na sastanku načelnika svih školskih uprava sa Zoranom Kostićem, pomoćnikom ministra prosvete i predstavnicima reprezentativnih sindikata. Upravo na tom skupu biće utvrđene precizne liste onih koji su delom ili potpuno ostali bez norme časova, kao i slobodnih radnih mesta u školama. U školskim upravama prave se unakrsne liste. To znači da jedan saradnik beleži imena novih kolega koji su se pojavili u školama, a drugi proverava da li su ti ljudi prijavljeni na listama kao tehnološki viškovi. Dobili smo načelno obećanje da će direktori poslati prave podatke. A verovatno će se sprovesti određeni postupak za preispitivanje odgovornosti rukovodilaca škola. I to bi sve trebalo da počne sredinom ovog meseca – kazao je za „Politiku” Miodrag Protić, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, pošto je juče na posebnom sastanku, baš o „viškovima” prosvetara, razgovarao sa predstavnicima Ministarstva prosvete.
Obznanio je da su se sa dva člana unije sastali Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete za inspekcijski nadzor, Velimir Tmušić, načelnik odeljenja za inspekcijske poslove, i Nataša Ćirić, rukovodilac grupe za pravne poslove u oblasti nadzora.
Upitan da oceni koliko bi prosvetara moglo ostati bez punog fonda časova, odnosno bez zaposlenja, Miodrag Protić odgovara da „cifra veoma diskutabilna”.
– U Južnobačkom i Sremskom upravnom okrugu, gde radim, od 12.000 zaposlenih više od 1.000 ljudi ostalo je bez punog nastavnog fonda, a 80 je izgubilo posao. I to je samo jedan okrug – zaključuje Protić.
U saopštenju na sajtu Unije sindikata stoji da „u Školskoj upravi Kragujevca naglašavaju da je racionalizacija u prosveti neminovna i da su svesni da je reč o bolnom procesu”. Načelnik Radojko Damjanović je pojasnio da u kragujevačkim osnovnim i srednjim školama sa nedovoljnim fondom časova trenutno radi više od 200 profesora koji zbog toga mogu biti proglašeni „tehnološkim viškom”.
– Bez punog fonda časova je 225 profesora. Uspeli smo da rasporedimo samo 28 ljudi. Najugroženiji su predavači srpskog i engleskog. U sličnoj poziciji su i profesori fizičke kulture – kazuje Damjanović.
Da u školama cvetaju „zakulisne radnje” tvrdi Radmila Dodić, predsednik Foruma beogradskih osnovnih škola.
– Realno ne znamo koliko je „tehnoloških viškova”, a koliko nezavidnu situaciju koriste direktori da se reše zaposlenih koji im nisu po volji. Imaju mogućnost da manipulišu, da neke nastavnike zbrinu, a da se drugih liše. Primera radi, na sastanku rukovodilaca novobeogradskih škola jedna direktorka je prvo objavila da je u osmoletki kojom rukovodi višak nastavnica engleskog jezika sa 60 odsto nastavnog fonda. Za sledeću tačku dnevnog reda – manjak profesora, ista  direktorka se opet javlja i kaže: „Našoj školi treba profesor engleskog sa fondom časova sto odsto – prepričava Dodićeva.
Ona smatra da je trebalo napraviti pravilnik o bodovanju koji bi pomogao da se pred početak školske godine tačno zna koji nastavnici nemaju dovoljno učenika ili uopšte nemaju kome da predaju.
– Većina prosvetnih radnika još nije dobila rešenje u školama u kojima rade, a sekretari, direktori škola su u obavezi da ga uruče svim zaposlenima. Ne može da se ne zna koliko ima zaposlenih i koliko će njih ostati bez posla ili sa nepunim fondom. Baza podataka postoji. Oni su bili ili i dalje jesu na platnom spisku pod punim imenom i prezimenom i matičnim brojem – kaže Radmila Dodić.
Posle predstojećeg sastanka načelnika školskih uprava u Čačku Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata, očekuje da će se krenuti u strahovitu kontrolu školskih dokumentacija i rada rukovodilaca škola.
– Čak će se prevrtati dosijea da se vidi kako je ko zasnovao radni odnos. U raščišćavanju prosvetnog sistema koje sledi proveriće se da li su pojedina dokumenta falsifikovana – kazao je Erdelji.
Odgovore na pitanja – koliko je prosvetnih radnika ostalo bez punog fonda časova, odnosno bez posla u Srbiji, ko je zadužen da svede taj račun, da li škole liste „viškova” šalju školskim upravama, pa one ministarstvu i zar taj posao nije trebalo da bude završen kada i minula školska godina – „Politika” je juče potražila od nadležnih u Ministarstvu prosvete. Do zaključenja ovog broja, nismo ih dobili, ali iz resornog ministarstva stižu uverenja da će ih uskoro proslediti.
Milenija Simić-Miladinović