Колико је просветних радника у Србији овог септембра остало без посла или нема довољан фонд часова још се не зна, али се претпоставља да је на хиљаде просветара угрожено актуелном рационализацијом. Тачна цифра „технолошких вишкова” на нивоу Србије биће позната за пет дана – то очекују представници синдиката у образовању, а тако је недавно и најавио Жарко Обрадовић, министар просвете.
– Стигао нам је позив да се 15. септембра појавимо у Чачку на састанку начелника свих школских управа са Зораном Костићем, помоћником министра просвете и представницима репрезентативних синдиката. Управо на том скупу биће утврђене прецизне листе оних који су делом или потпуно остали без норме часова, као и слободних радних места у школама. У школским управама праве се унакрсне листе. То значи да један сарадник бележи имена нових колега који су се појавили у школама, а други проверава да ли су ти људи пријављени на листама као технолошки вишкови. Добили смо начелно обећање да ће директори послати праве податке. А вероватно ће се спровести одређени поступак за преиспитивање одговорности руководилаца школа. И то би све требало да почне средином овог месеца – казао је за „Политику” Миодраг Протић, потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије, пошто је јуче на посебном састанку, баш о „вишковима” просветара, разговарао са представницима Министарства просвете.
Обзнанио је да су се са два члана уније састали Зоран Костић, помоћник министра просвете за инспекцијски надзор, Велимир Тмушић, начелник одељења за инспекцијске послове, и Наташа Ћирић, руководилац групе за правне послове у области надзора.
Упитан да оцени колико би просветара могло остати без пуног фонда часова, односно без запослења, Миодраг Протић одговара да „цифра веома дискутабилна”.
– У Јужнобачком и Сремском управном округу, где радим, од 12.000 запослених више од 1.000 људи остало је без пуног наставног фонда, а 80 је изгубило посао. И то је само један округ – закључује Протић.
У саопштењу на сајту Уније синдиката стоји да „у Школској управи Крагујевца наглашавају да је рационализација у просвети неминовна и да су свесни да је реч о болном процесу”. Начелник Радојко Дамјановић је појаснио да у крагујевачким основним и средњим школама са недовољним фондом часова тренутно ради више од 200 професора који због тога могу бити проглашени „технолошким вишком”.
– Без пуног фонда часова је 225 професора. Успели смо да распоредимо само 28 људи. Најугроженији су предавачи српског и енглеског. У сличној позицији су и професори физичке културе – казује Дамјановић.
Да у школама цветају „закулисне радње” тврди Радмила Додић, председник Форума београдских основних школа.
– Реално не знамо колико је „технолошких вишкова”, а колико незавидну ситуацију користе директори да се реше запослених који им нису по вољи. Имају могућност да манипулишу, да неке наставнике збрину, а да се других лише. Примера ради, на састанку руководилаца новобеоградских школа једна директорка је прво објавила да је у осмолетки којом руководи вишак наставница енглеског језика са 60 одсто наставног фонда. За следећу тачку дневног реда – мањак професора, иста  директорка се опет јавља и каже: „Нашој школи треба професор енглеског са фондом часова сто одсто – препричава Додићева.
Она сматра да је требало направити правилник о бодовању који би помогао да се пред почетак школске године тачно зна који наставници немају довољно ученика или уопште немају коме да предају.
– Већина просветних радника још није добила решење у школама у којима раде, а секретари, директори школа су у обавези да га уруче свим запосленима. Не може да се не зна колико има запослених и колико ће њих остати без посла или са непуним фондом. База података постоји. Они су били или и даље јесу на платном списку под пуним именом и презименом и матичним бројем – каже Радмила Додић.
После предстојећег састанка начелника школских управа у Чачку Леонардо Ердељи, председник Уније синдиката, очекује да ће се кренути у страховиту контролу школских документација и рада руководилаца школа.
– Чак ће се превртати досијеа да се види како је ко засновао радни однос. У рашчишћавању просветног система које следи провериће се да ли су поједина документа фалсификована – казао је Ердељи.
Одговоре на питања – колико је просветних радника остало без пуног фонда часова, односно без посла у Србији, ко је задужен да сведе тај рачун, да ли школе листе „вишкова” шаљу школским управама, па оне министарству и зар тај посао није требало да буде завршен када и минула школска година – „Политика” је јуче потражила од надлежних у Министарству просвете. До закључења овог броја, нисмо их добили, али из ресорног министарства стижу уверења да ће их ускоро проследити.
Миленија Симић-Миладиновић