Бројни читаоци реаговали су јуче поводом текста у „Политици” под насловом „Тајна гроба Драже Михаиловића”. Њихова основна порука је да скривање те тајне, 63 године после стрељања и сахране команданта Југословенске војске у отаџбини, није цивилизацијски чин, односно да представља срамоту и за народ и за његове политичке прваке који су се смењивали на власти. Ако је то за некога, наглашавају они, имало смисла у другој половини минулог века, онда то данас представља срамоту. То не чини ниједан народ у Европи. Па зар власти у Русији нису пронашле посмртне остатке бројне царске фамилије Романов, а ми не можемо једног човека?

Екипа „Политике” обишла је јуче здање некадашњег затвора у Ђушиној улици у Београду. Одатле истом путањом, као и са сведоком Љубом Лазаревским пре неколико година: Таковском, Улицом кнеза Милоша, Булеваром кнеза Александра Карађорђевића, ушли смо у Улицу Велисава Вуловића где почиње Лисичји поток. Стотинак метара низбрдо, затим лево у шумарку двадесетак корака од пута види се велика рупа коју су људи самоиницијативно ископали тражећи земне остатке генерала Михаиловића. Нису их нашли, за сада.

Трагајући даље где би могао да буде стрељан Дража Михаиловић, „Политика” сазнаје нове детаље. Најозбиљнији путоказ могла би да буде изјава Радета Булатовића, некадашњег шефа Безбедносноинформативне агенције. Он је рекао јуче за „Политику” да у овој установи сигурно нема писаних трагова о том догађају из ноћи између 16. и 17. јула 1946. године.

– Ако негде постоји документација, она је код војске и ту нема никакве дилеме. Реч је, колико се сећам, о девет регистратора у којима би, по свим сазнањима, требало да се нађу оригинални папири са забелешкама о догађају. На другом месту, по мом мишљењу, нема потребе тражити их и губити време – вели Булатовић и додаје да у архивској грађи коју је БИА предала пре две, три године Архиву Србије тих папира није било.

Јавио се потом и бивши председник земунске општине, који за сада не жели да говори под именом и презименом, препричавајући свој разговор са покојним Божом Томићем, средином седамдесетих година прошлог столећа, првим човеком изградње Новог Београда.

– Томић ми је испричао следеће: „Позвао ме је једног дана 1964. или 1965. године Едвард Кардељ, један од најближих Титових сарадника, и саопштио да је мој задатак да потопим Ратно острво, на ушћу Саве у Дунав. Кардељ није рекао зашто то захтева од мене, већ је тражио беспоговорно извршење наредбе. Тако је и било. Поставили смо експлозив на неколико места и активирали га. После страховите експлозије појавили су се гејзири воде из дубине Дунава који су веома брзо нанели огромне количине песка и шљунка по острву. Нисам сазнао зашто је то тражено од мене.” После неколико година, у сусрету са једним генералом, бившим министром одбране Србије, препричао сам овај монолог Боже Томића. Генерал се, како рече, склапајући коцкице збивања у послератном мозаику, у једном трену сетио те епизоде са Ратним острвом и готово узвикнуо да је то, сасвим сигурно, у вези са смрћу и скривањем места укопа генерала Драже Михаиловића – испричао је бивши председник земунске општине.

Стигла је и верзија коју је стално понављао покојни колега новинар Драган Барјактаревић. По његовим сазнањима, стрељање у јулској ноћи 1946. години збило се код Хајдучке чесме у Кошутњаку. У Дражу Михаиловића је наводнио лично пуцао Слободан Пенезић Крцун уз коментар: „Хајдук је убио хајдука”.

И, наравно, најчешћа верзија, коју су јуче износили и читаоци који су звали редакцију „Политике” јесте да је место погибије Михаиловића било на Ади Циганлији.

Ваља рећи и то да у Шпанији још постоје споменици фашисти Франку и његовом истомишљенику Анти Павелићу. Овом потоњем на гробу су исписане речи: „У Мадриду гробница од злата, где нам лежи вођа Хрвата”. У Италији постоји споменик такође фашисти Бениту Мусолинију, Французи знају где је сахрањен генерал Петен, као што то знају и Норвежани кад је реч о Квислингу.

Зар је Дража Михаиловић најспорнија личност у Европи из времена Другог светског рата? Или је то, ипак, пре свега слика наших нарави и наше идеолошке занесености?

Драган Влаховић

-----------------------------------------------------------

Петронијевић: Тужилаштво да размотри могућности ексхумације

Адвокат и бивши судија Горан Петронијевић сматра да би тужилаштво, по службеној дужности, морало да провери све аргументоване информације о месту на којем је закопано, односно сакривено тело Драже Михаиловића и да евентуално покрене поступак ексхумације.

„Новинар који радом на одређеном случају дође до информације да је негде сакривено нечије тело исту информацију може да проследи и тужилаштву. Таква информацију неко од сведока тих збивања може да достави и анонимно, односно да њен пошиљалац не наведе своје име и презиме. Мислим да тужилаштво треба да реагује у складу са законском одредбом „да мора да поступа када до њега дође глас о извршеном кривичном делу”, каже Петронијевић.

М. Д.