БЕОГРАД – Ректор Универзитета у Београду проф. Бранко Ковачевић, који ће у фебруару расписати изборе, изјавио је да ни у току другог мандата није задовољан реформом у високом образовању и истакао да она мора што пре да се заврши или да се врати стари систем студија.

У интервјуу Танјугу Ковачевић је истакао да је незадовољан резултатом постигнутим у два ректорска мандата.

Незадовољство се, пре свега, навео је, односи на процес реформи у високом у образовању, на то што су наставни планови и програми преобимни и преамбициозни, због чега студенти не могу да их савладају, па зато траже условни упис године, који по Болоњи не постоји.

„Транзиција у високом образовању траје практично три године и опет се појављују захтеви да услов за упис уместо 60, буде 48 бодова. То просто нема смисла. Или ћемо да завршимо реформу или ћемо да се вратимо на стари закон, имамо испите, условни упис године, али онда не видим шта је смисао реформе, зашто смо је и почели”, објаснио је ректор и додао да му се чини да у Србији не постоји воља да се она и заврши.

Он је рекао и да није то није једини разлог његовом незадовољства послом који је обављао последњих година.

„Нисам задовољан ни материјалним статусом, нисмо решили ни проблем финансирања универзитета, па ни самих студија. Сваке године смо имали штрајк студената, разумем ја што се деца буне, јер имамо систем који је недоречен”, казао је Ковачевић и предложио да се начин финансирања хитно промени.

Он је као добар пример навео праксу у многим земљама у којима банке улажу у студенте, који кредите враћају тек када се запосле.

Ковачевић је подсетио и да студенти све успешније савлађују планове и програме, сто доказује и чињеница да се смањује број година студирања, да је боља пролазност на испитима.

Раније се студирало у просеку осам до десет година, а сада је тај просек спао на две године дуже од редовног трајања студија, навео је Ковачевић.

„Период студирања је сада скраћен, међутим, још није добро, јер постоји условни упис године. Постоје и 'уска грла' на сваком факултету и бар 10 одсто предмета имају јако лошу пролазност са чак мање од 10 одсто”, истакао је Ковачевић и додао да треба направити такав програм где студенти по семестру неће имати више од четири-пет предмета.

Коментаришући критике које се износе на рачун Комисије за акредитацију, Ковачевић је рекао да ни посао акредитације, као ни реформе није урађен до краја.

Како је рекао, Комисија је увела неки ред, али је критиковао што није урађен регистар наставника, који чим се акредитација заврши, одлаже у нову институцију.

„Регистар наставника не постоји. Тако имате ситуацију да један наставник у току акредитације промени 10 и више институција, да му је радна књижица на једној институцији била само онолико колико је трајала акредитација, а кад се она заврши, слично као трансфер фудбалера, одмах иде у преговоре са другом институцијом, да прода диплому. То је нешто што је недозвољено”, навео је Ковачевић и додао и да је лоше што не постоји контрола акредитације на факултетима.

Према његовим речима, не постоји повратна информација о томе да ли су акредитоване високошколске установе заиста спровеле акредитоване програме, да ли на њима раде пописани професори, и све остало за шта се добија акредитација.

„Контрола је слаба, а у Србији постоје само четири просветна инспектора који треба да обиђу 18 универзитета”, рекао је ректор и напоменуо да у Србији и даље постоје истурена одељења факултета која су законом забрањена.

Ковачевић, којем је ово други мандат на челу БУ, најавио је да ће изборе за новог ректора расписати крајем фебруара, а да ће нови ректор бити постављен до октобра.

Процедура за избор има три круга и кандидат мора да освоји 51 одсто гласова.

„У завршном кругу на Савету универзитета, који има 31 члана, по пет представника државе и и студената и 16 представника са Универзитета, кандидат мора да освоји 51 одсто гласова да би био изабран за новог ректора”, рекао је Ковачевић и додао да се у исто време бирају и проректори за наставу по истој процедури.

Ковачевић је најавио изборе и на факултетима, јер, како је рекао, на више од 70 одсто њих деканима истиче други мандат.