Крушевац – Талас турбо фолка, дима од цигарета и мириса алкохола запљуснуо је „екипу” петорице момака када су отворили замагљена врата препуног кафића. „Женскарош ме преварио, хеј”, „Да се нађемо на пола пута”, „Довела си ме до лудила”, смењују се стихови. Спремни за провод седају за сто. Дижу руке. Журка почиње.

И док девојка у краткој сукњи увелико „таласа” на столици, у кафић надире све више људи, а конобари су у предхистеричном стању. „Чиста вотка, пелинковац, један џони”, смењују се поруџбине. Испијају се литри алкохола.

Уобичајени провод за викенд, рекло би се. Осим што се све ово дешава тачно у подне. У кафићу у центру Крушевца. И то на Божић.

Неки нови обичаји одомаћили су се међу омладином града под Багдалом. У кафићима, клубовима, кафанама, гужва је чак и већа него за дочек Нове године. И то не само увече.

А све почиње када се још око 11 сати окупе код највеће кинеске радње која „краси” некадашњи ресторан најстаријег хотела у граду. Договарају се. Куда на „божићну журку”?

– Да ли ћемо у „Оперу” или у „Идоло”. Или у „Салсу”, „Замак” или „А приори”. Куд? Имају ли сви журку данас – премишља се група средњошколаца. Исту дилему имају и други. Међу њима су и бруцоши који су за празнике дошли из Београда. Таквог провода, кажу, у престоници нема.

После краћег вагања, одлука пада. Крећу у кафић надомак биоскопа „Крушевац”. Тамо је, тврде, најбољи провод. Прати их „главобоља од вина”, када крену кући, а још ни три сата после подне није прошло...

– Изгледа да ко год да је добио неке паре као положајник, сада је дошао овде да их потроши – у шали коментарише један од конобара.

Око четири сата изненадно затишје. Гости одлазе. Станари зграде изнад кафића могу да одахну.

Али, само накратко.

Очекује се и друга „божићна смена”.

Почиње поново гужва у граду чарапана већ после девет сати увече. Групице младих сакупљају се сада „Код фонтане”. А онда, правац главна штрафта – од „Сата” до краја „Закићеве”. На температури око нуле седмог јануара увече упорно је шетала крушевачка омладина. Неколико пута горе-доле, да се буде виђен. И потом – поново јуриш на кафиће. Под стампедом гостију и окупације шанкова претварају се ови локали у праве дискотеке. Провод сада већ добија своју „хардкор” верзију, како то воле да кажу конобари. „Мешај пиће, помешај младиће”, „Их, леле, што се не убих”, „Нисам лака, ал` се бојим да ћеш то да помислиш”, одјекује из кафића, „Ја бараба, све је џаба”...

И док су му деца прослављала Божић у кафићу, друга мука је мучила Крушевљанина Миљана Д.

– Колики некада комунистички стаж, толики сада бадњак – промрмљао је он док се пењао уз степенице зграде у крушевачком насељу Расадник. Некада је, каже, у улазу са тридесетак станова уочи Бадње вечери могло да се изброји највише два или три бадњака наслоњена на зид поред врата. Сада је, додаје, другачије.

– Хвала Богу, данас сви славе Божић. Али, чудно је то, па и помало смешно како сада највећи и најскупљи бадњак од продаваца на тротоару испред самопослуге у нашем насељу траже баш они који никада раније славили нису. Они и пуцају са терасе по целу ноћ уочи Божића када унесу бадњак – каже он.

Наш саговорник бадњак са тезги не купује. Сам га сече. Сваког шестог јануара он одлази у шуму Слободишта, оближњег великог парка. То је обичај који је донео из копаоничког села у којем је рођен.

– Ја славим Божић већ неколико деценија, откад сам се доселио у овај град. А сада ме комшилук и родбина уче шта се ваља, а шта не. Али, нека, битно је да сада сви поштују овај празник – прича овај Крушевљанин.

Колико зграда у насељу Расадник, толико и обичаја, додаје он. Једни су бадњак унели у стан у цик зоре. Други тек по подне. Неки су у тишини прослављали овај празник у породичном окружењу. Али, није мало ни оних који су имали неколико десетина гостију на ручку. Док су једни положајника даровали чарапама и чоколадом, други су га обрадовали новчаницом од 100 евра.

Стефан Деспотовић