Profesor Petar Seferović nedavno je postao direktor Klinike za kardiologiju KCS. Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i kardiolog izuzetnog ugleda jedan je od vodećih evropskih eksperata za srčanu slabost, kao i bolesti srčanog mišića i perikarda. U razgovoru za „Politiku” profesor Seferović govori o stanju ove važne struke, perspektivi nove generacije kardiologa, velikom kongresu kome je Beograd domaćin sledećeg maja, razlozima za optimizam srčanih bolesnika...

Kako vidite dalji razvoj kardiologije u Kliničkom centru Srbije?

Klinika za kardiologiju KCS ima čitav niz vrhunskih eksperata mlađe generacije koji su, to treba naglasiti, lideri u svojim oblastima na evropskoj kardiološkoj sceni. Uz adekvatne nove tehnologije i podršku uprave KCSovaj ogroman kadrovski potencijal može da napravi realne pomake na našoj i svetskoj kardiološkoj sceni. Međutim, briga o svakom bolesniku, uz topao i humani odnos, mora biti u centru promena koje se planiraju. Presudno važna će i dalje biti stalna edukacija i saradnja sa vodećim centrima u svetu, kao i učešće u međunarodnim istraživačkim projektima.

Na koliko mladih doktora se oslanja kardiologija KCS-a i kakva je njihova perspektiva?

Klinički centar Srbije je uvek obraćao posebnu pažnju na edukaciju i rad sa mladim doktorima. Na Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije radi dvadesetak mladih doktora, a kako je kardiologija jedna od najkonkurentnijih disciplina, svi su oni bili odlični studenti. Smatram da im je perspektiva veoma dobra i da će uz uporan rad i veliko zalaganje uspeti da postanu vrsni stručnjaci.

Da li su vrhunski kardiolozi KCS-a, priznati u Evropi, adekvatno nagrađeni ili „trpe realnost” kao i drugi stručnjaci u našoj zemlji?

Na Klinici za kardiologiju radi desetak eksperata iz raznih subspecijalnosti, koji se smatraju vrhunskim evropskim stručnjacima. Oblasti interventne kardiologije i srčane insuficijencije su u ovom smislu najistaknutije o čemu govori i predstojeći beogradski kongres o srčanoj insuficijenciji. Primanja vrhunskih kardiologa su iznad proseka lekara specijaliste. Na Klinici za kardiologiju duh rada još je više na strani entuzijazma i brige za bolesnika, a manje na strani finansijske kompenzacije.

Da li srčani bolesnici mogu da očekuju uslugu po najvišim standardima ili treba da gledaju ka inostranstvu?

Veoma smo ponosni što je kardiologija jedna od specijalnosti koja je u mogućnosti da osiguranicima u Republici Srbiji pruži vrhunsku kardiološku uslugu u najvećem broju slučajeva. Iako je Srbija mala, srednje razvijena evropska zemlja, nivo lečenja u kardiologiji je apsolutno po evropskim standardima.

Kako objašnjavate da bolesti srca i srčana slabost izazivaju sve veću medijsku pažnju?

Bolesti srca su svuda u svetu, pa nažalost i u našoj zemlji, najčešći uzrok obolevanja i smrtnosti. Srčana slabost je stanje u kome promene u strukturi i funkciji srca smanjuje njegovu sposobnost da obezbedi dovoljnu količinu krvi koja je potrebna organizmu. U Evropi čak 15 miliona ljudi ima srčanu slabost, a svake se godine broj novih pacijenata uveća za 3,6 miliona. Kod osoba starijih od 70 godina čak 10-20 odsto populacije ima srčanu slabost, a smrtnost je 50 odsto u prve četiri godine bolesti. Samo u SAD se godišnje potroši oko 35 milijardi dolara na lečenje ovih bolesnika.

Ti podaci zahtevaju dodatnu bojazan. Ima li nekih optimističkih vesti?

Novi lekovi, poboljšana organizacija zbrinjavanja ovih bolesnika, nove interventne metode i hirurške intervencije pružaju nadu da će u budućnosti prognoza ovih bolesnika biti bolja.

Evropski kongres o srčanoj slabosti biće umaju 2012. u Beogradu. Da li se time samo ostvaruje višedecenijski san srpskih kardiologa o organizaciji velikog profesionalnog okupljanja, ili kongres ima i neko dodatno značenje?

Nekoliko generacija kardiologa u našoj zemlji je imalo isti san – da se naše udruženje integriše u vrhunske međunarodne tokove i da se dobije organizacija nekog od velikih evropskih stručnih sastanaka. Sve do danas, to iz raznih razloga nije bilo moguće, čak ni u mnogo mirnijim i politički povoljnijim vremenima. Zahvaljujući našem višegodišnjem upornom radu u ovoj oblasti i mom angažmanu u Bordu Evropske asocijacije za srčanu slabost Beograd je dobio organizaciju prestižnog Evropskog kongresa o srčanoj slabosti 19-22. maja 2012. godine, prvom koji se priređuje u ovom delu Evrope.

Kako se, manje upućenima, može opisati značaj kongresa?

Evropski kongres je vrhunski internacionalni sastanak najvišeg ranga koji će okupiti između 4.000 i 5.000 evropskih i svetskih kardiologa. Dodeljivanje njegove organizacije je izuzetna čast, ne samo za mene kao predsednika naučnog odbora kongresa, već i veliko priznanje za Srbiju, našu medicinu i kardiologiju.

Koliko „vredi” jedan ovakav kongres, imajući u vidu da učesnici (kardiolozi) važe za goste koji dobro troše?

Sem nesumnjive edukativne koristi, ovaj sastanak ima i važan ekonomski efekat za grad Beograd koji se procenjuje na oko pet miliona evra.

Imate li neku profesionalnu želju?

Bio bih profesionalno srećan da se ponovo pokrene program transplantacije srca za šta sam se pripremao još devedesetih godina u najvećem svetskom centru u Hjustonu.