Министарство вера издвојило је прошле године око 501.734.677 динара за различите програме и пројекте Српске православне цркве, односно више од 88 одсто од укупног буџета предвиђеног за финансирање програма и помоћ свим традиционалним црквама и верским заједницама. Додатна рачуница каже да је из јавних прихода за СПЦ издвојено 66,92 динара по становнику.

У Министарству вера објашњавају да се буџетска средства одобравају за одређене програме и пројекте, а не за појединачне цркве и верске заједнице, као и да црква која има највећи број верника, СПЦ, добија и највише средстава. СПЦ тако са око 15 одсто учествује у пројектима као што су Високо теолошко образовање, Помоћ свештеницима, монасима и верским службеницима у пограничним и економски неразвијеним подручјима или Помоћ за градњу, одржавање и хитне санације и реконструкцију храмова у неразвијеним подручјима. Два пројекта у којима учествује само СПЦ су Заштита верског, културног и националног идентитета, прошле године за тај пројекат обезбеђено је 138.000.000 динара, и Помоћ свештенству и монаштву на Косову и Метохији, за шта је издвојено 50.000.000 динара.

„Јасно назначена уговорна клаузула да ће се прекинути уплате или тражити повраћај уплаћених средстава у случају ненаменског трошења или неблаговременог подношења извештаја, приморава кориснике дотације да извршавају преузете обавезе. Сви уговори садрже клаузулу о неопходности достављања прецизне писане документације о начину утрошка дотације примљене од Министарства вера”, наводи се у одговору овог министарства на питања „Политике”.

Ово су, уједно, и једини званични подаци и цифре које илуструју део финансија СПЦ. Како се Црква издржава и контролише своје финансије, будући да држава нема готово никаквог надзора над њима, упорно смо покушавали да сазнамо у Патријаршијском управном одбору, црквеном телу задуженом да води бригу о томе на нивоу целе СПЦ, али одговор од њих није уследио ни после неколико дана чекања.

Свештеник из једне београдске цркве, међутим, разјаснио нам је како Црква управља својим финансијама, али је замолио и да не наводимо његово име. Наш саговорник каже да се један храм највећим делом издржава од продаје свећа, око 70 одсто прихода обезбеђује се на овај начин, док је свештеницима главни извор прихода новац који добију од народа за одређене свештенорадње и корвана, прилога које верници остављају на централној икони у храму, а која се дели свештеницима и ђаконима те цркве.

– Прилози које људи остављају на другим иконама у цркви, као и они који се прикупе на крају литургије, иду за храм, али има каса у цркви у које верници могу оставити прилог за одређене намене, попут изградње нових храмова или помоћ сиромашнима. Новац који свештеник добије за крштење или венчање, дели се – највећи део иде поново Цркви, нешто иде помоћнику, ђакону, а део свештенику. У периоду када нема слава, главни приход свештеника, који не прима плату ни од Цркве ни од државе, већ живи од прилога верника, јесте корвана. Од Ђурђевдана до краја октобра приходи свештеника се нагло смањују и своде готово искључиво на корвану – истиче наш саговорник.

Као што сваки свештеник одваја део својих прихода за Цркву, тако и свака црква део својих средстава одваја за централну касу, а новац уплаћује централној благајни епархијског управног одбора који управља њима. Како сазнајемо од нашег саговорника, у Архиепископији београдско-карловачкој тај проценат је око 14 одсто, а у десетак ставки наведено је и шта се финансира од заједничког новца, попут верске наставе, рада Верског добротворног старатељства, изградње нових храмова...

Разрези, односно проценат који епархије уплаћују у заједничку касу, разликују се по епархијама, а годишњи финансијски извештаји подносе се епархијском управном одбору који проверава њихову исправност, али и одобрава буџет Цркве за наредну годину. Предрачун општих расхода и прихода, као и одобравање предрачуна и завршних рачуна епархија доноси Патријаршијски управни одбор.

Цркве и верске заједнице самостално управљају својом имовином и новчаним средствима, могу да обављају привредну и другу делатност у складу са прописима, а приликом обављања делатности и обезбеђивања прихода могу бити потпуно или делимично ослобођене пореза, стоји у Закону о црквама и верским заједницама. Доприносе за пензијско и здравствено осигурање свештеника може уплаћивати држава, уколико за то обезбеди средства у буџету, или сама Црква, као у случају нашег саговорника.

Јелена Беоковић