Комесар за избеглице Републике Србије Владимир Цуцић, тврди за „Политику” да би и на леђима носио избеглице до Башаида, када би био сигуран да ће неко од породица тамо купити кућу и започети нови живот.

– Дао бих им и своја кола, ма било шта, само да избегли и расељени погледају то лепо село близу Кикинде – казао је Цуцић реагујући на серију текстова „Политике” која је покушала да одговори на питање – зашто избегла и расељена лица не користе у већој мери помоћ државе, која нуди да им купи сеоске куће и имања у вредности до око 7.000 евра,уз додатак од 1.500 евра за адаптацију домаћинства.

У Башаиду, удаљеном 22 километра од Кикинде, постоји таквих 20 кућа, које би могле постати нови дом за избеглице, а Месна заједница и мештани позивају породице из избегличких кампова да се преселе у њихово село. „Политика” је, међутим, узалуд покушавала да наговори бар две избегличке породице из кампа у Крњачи да, у организацији нашег листа, посете Башаид.

– Да је среће, наша избегличка криза би се до сада тако и решила, али се све мање људи одлучује да почне живот на селу. Погледајте случај у Башаиду. Мештанима би одговарало да тамо дођу нови људи. Школа би се проширила, дошла би нова деца.Амбуланта би наставила да ради...Са друге стране, избегли људи би се брзо навикли на нови живот. Велики број избеглица је дошао у Србију из средина сличних Башаиду – истиче Цуцић.

На наше питање, зашто комесаријат не организује посете избеглих селима попут Башаида, која би радо примила нове комшије, Цуцић одговара:

– Зато што не верујем да би ико од њих ушао у аутобус. Наиме, тај програм откупа сеоских домаћинстава није нов. Траје 10 година и ипак даје резултате. Откупи се између 400 и 500 кућа годишње. За државу је то најисплативије и најбоље, јер се не праве избегличка гета.

Наглашавајући да Србија неће имати могућност да реши избеглички проблем само у Београду или у кругу двојке и да је погрешно што највећи део избеглих и расељених чека управо решење својих стамбених проблема у главном граду, комесар за избеглице је подсетио да Београд тренутно има око 300.000 подстанара.

– Са друге стране, разумем те људе у кампу у Крњачи. Скоро 20 година су у близини Београда. Деца су се навикла, стари гледају где су им лекари...– напомиње наш саговорник истичући да је данас Србија званично земља са највећим бројем избеглих и интерно расељених у Европи.

Према његовим речима, Србија се налази међу пет најугроженијих земаља у свету у вези са питањем избеглица и зато се он узда у међународну донаторску конференцију од које се очекује више од 300 милиона евра бесповратне помоћи за решавање питања избеглих и расељених. Без средстава донаторске конференције, избеглички проблем у Србији ће се решити за најмање 17 година, процењују у Комесаријату, али наглашавају да је Комесаријату повећан буџет, уз велику подршку делегације ЕУ у Београду, Бироа за миграције амбасаде САД, као и УНХЦР-а и немачке и швајцарске владе.

----------------------------------------------------------------------

Одузета права

Владимир Цуцић сматра да је веома је важно да се избеглицама врате њихова права која су им одузета у земљама које су били принуђени да напусте.

–Тај проблем важи нарочито за Хрватску, као и интерно расељене на Косову. Са БиХ је, захваљујући анексу седамДејтонског мировног споразума, који је део Устава БиХ, 98 одсто те приче завршено – напомиње Цуцић.