Meni

Društvo

Da li su seminari za usavršavanje korisni nastavnicima

Sindikat obrazovanja Srbije negoduje što prosvetni radnici idu na predavanja o menadžmentu, upravljanju, finansijama, autizmu...

Zbornica u jednoj beogradskoj gimnaziji (Foto A. Vasiljević)

Nemoguće je da je zaposlenima u obrazovanju potrebno da u svom stručnom usavršavanju biraju neke od oko 1.600 akreditovanih seminara. Većina tema koje se pojavljuju na tim seminarima su potpuno nebitne za prosvetne radnike i služe isključivo za bogaćenje predavača koji često za dva dana uzmu i po dve prosečne plate u obrazovanju – reči su Branislava Pavlovića, predsednika Sindikata obrazovanja Srbije, koji poziva Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „da konačno uvede red u održavanje takozvanih akreditovanih seminara” .

Nastavnici moraju da pohađaju te seminare da bi skupili 120 bodova za licencu, pojašnjava Pavlović, i kaže da je to kao ideja u redu, ali se, međutim, „otelo kontroli”. Uveren je da je onaj ko je propisao ovu normu i naterao nastavnike da pohađaju seminare, sigurno imao u vidu da će tu neko dobro da zaradi.

– Ne znam čemu služi polovina postojećih seminara. Dobar deo tih, koje nastavnici treba da pohađaju, odnosi se na menadžment, upravljanje, finansije, ulogu direktora... Šta to treba običnom nastavniku? – pita predsednik Sindikata obrazovanja.

Navodeći primer iz prakse, prepričao je da je imao prilike da se uveri da su neki izvođači seminara uzimali po 100.000 dinara za dva dana.

– Toliko je zaradio jedan psiholog. Pričao je o autizmu, i to je lepo da ja znam kao deo osnovnog obrazovanja, ali šta će to nastavnicima u redovnim školama kad autistična deca sigurno neće doći u gimnaziju ili neku srednju školu –kaže Pavlović.

On ističe da su posebna priča predavači koji su dobili da vode ove seminare.

– Među njima su brojni zaposleni u Ministarstvu prosvete, prijatelji zaposlenih, bivši zaposleni koji sada rade na drugim mestima, penzioneri, kao i zaposleni u dva prosvetna zavoda. Radnici Ministarstva prosvete, koji loše rade svoj posao, mlate pare držeći seminare. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučuje o tome koji će seminar biti akreditovan, a onda isti ti koji odlučuju pojavljuju se da drže seminare po Srbiji. To je sukob interesa i zloupotreba službenog položaja. Tu je reč o čistoj manipulaciji. Zašto im ministar ne da malo veću platu, da nas ne gnjave po tim seminarima – stav je Branislava Pavlovića.

On napominje da nastojanja Sindikata obrazovanja Srbije da se uvede red u ovom delu „navodnog ostručavanja nastavnika i da se propiše maksimalna realna cena za predavače” do sada nisu bila uspešna. Sindikalci zahtevaju da se prema potrebama zaposlenih odredi manji broj seminara, da se limitiraju cene seminara i po njihovoj proceni „najbolje bi bilo da izvođači budu kompetentni i da nisu zaposleni u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, niti u prosvetnim zavodima”.

Da li su tačni navodi Pavlovića? Koliko je akreditovanih seminara za stručno usavršavanje prosvetnih radnika i koje su teme dominantne? Ko drži te seminare i koliko se to plaća? Otkud u prosvetnim krugovima ideja da deca sa autizmom neće stići u srednju školu, u vreme kada se forsira inkluzivno obrazovanje, a znalci objašnjavaju da osobe sa autizmom nisu nužno ometene u mentalnom razvoju i da su često natprosečno inteligentne? Sva ova pitanja postavili smo nadležnima u Ministarstvu prosvete, ali juče nismo dobili njihov odgovor.

M. Simić-Miladinović
objavljeno: 22.03.2013.

Poslednji komentari

Boriša Aprcović | 20/11/2013 16:05

Kao prosvetni radnik, bio sam prisutan na više takvih semiinara. Koji ne samo da nisu imali nikakav značaj za prosvetne radnike, već su ih i držale potpuno nekompetentne osobe. Tako sam prisustovao seminaru o motivaciji, koji drži čuvena "gospođa seminarka", radnik ministarstva. Predavanje je bilo zasnovano na nekoj volšebnoj psihološkoj metodi, koju je navodno lansirao neko, negde na zapadu. Predavači inače ni reč nisu znali o toj metodi, nisu znali da navedu nijedan rad, ili biografiju onog ko je tu metodu utvrdio. Takođe nisu znale da objasne kakve one veze imaju sa tom naučnom materijom, jer niti su šta objavljivale na tu temu, niti su uopšte znale o čemu pričaju ta dva dana. Naravno, dobar broj prosvetnih radnika, zadovoljjni što su ćaskajući o glupostima u kaficu dobili nekih dvadeset bodova, prihvatili su to sa zadovoljstvom. Semiinar je bio nestručan, laički i ponižavajući po akademski obrazovane građane.

Nastavnica Ljiljana | 03/03/2014 22:04

Imam preko 200 sati seminara. Svaki koji sam platila iz svog đepa sam birala i na svakom sam dosta naučila i primenila dosta toga i unapredila u nastavi. Na besplatne idem samo ako me tematika zanima. Direktorki sam prošli put rekla da neću doći na besplatni seminar, koji se održava u školi, koji je ona organizovala. Mislim da su seminari potrebni ali isto tako mislim da treba pustiti da svako za sebe izabere koje će pohađati.

Ana Petrović | 04/03/2014 00:03

Postoje seminari koje se realizuju na turističkim putovanjim u inostranstvo. Mozete u Pariz ili Riminii tokom prolecnog raspusta i vraticete se sa potvrdom o 16 bodova. Kako je to akreditovano? U opisu seminara pise nesto sasvim drugo od onoga sto se desava u praksi.
Ima nekoliko časnih primera, ali u ovom trenutku u Katalogu akreditovanoh seminara više je prevara nego pristojnih seminara.
Zato u Katalogu za Republicki seminar nakome prisustvije više stotina ljudi piše da je boj učesnika 30?

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije