Učenici koji pohađaju građansko vaspitanje uglavnom su zadovoljni onim što su naučili. Uz pomoć ovog predmeta saznali su šta su dečja prava, koja su njihova prava i dužnosti kao učenika, kako da bolje razumeju sebe i druge, ali i kako da rešavaju konflikte nenasilno, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije „Građanska inicijativa” sprovedeno među skoro dve hiljade osnovaca i srednjoškolaca na celoj teritoriji Srbije, koji pohađaju građansko vaspitanje. Cilj istraživanja organizovanog i povodom osam godina postojanja pomenutog predmeta u obrazovnom sistemu Srbije bio je da se sagledaju efekti praktične primene naučenog o građanskom vaspitanju.

Prema rečima Tamare Džamonje-Ignjatović, profesora na Fakultetu političkih nauka i jednog od autora istraživanja, za građansko obrazovanje najčešće se odlučuju, čak u 30 odsto slučajeva, deca čiji roditelji imaju obrazovanje iznad srednjoškolskog.

– Bolje rezultate u ovom predmetu pokazali su učenici osnovnih, nego oni u srednjim školama Najbolje su ovladali pojmovima koji su bliski njihovom iskustvu i onim aspektima koji se odnose na politiku i društvo, na primer pojam diskriminacije, nedemokratskog delovanja – istakla je Tamara Džamonja-Ignjatović.

Istraživanje je pokazalo i koliko školarci veruju institucijama: svega 8,1 odsto srednjoškolaca koji pohađaju časove građanskog vaspitanja ima poverenja u parlament. Nešto više, odnosno 8,3 odsto učenika svoje poverenje dalo je vladi, dok u međunarodne institucije veruje između 10 i 20 odsto đaka. Tinejdžeri koji slušaju građansko vaspitanje najviše veruju sebi, porodici i prijateljima, a od institucija prvo mesto je pripalo crkvi (44,2 odsto).

Radmila Radić-Dudić iz organizacije „Građanska inicijativa” naglasila je da mali broj časova, odnosno jedan nedeljno, kao i opisne ocene (uspešan ili vrlo uspešan), preti urušavanju ovog predmeta. S druge strane, Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete, obećao je da će Ministarstvo prosvete pomoći da se predmet uskladi sa zahtevima demokratskog društva.

V. M. D.