Ученици који похађају грађанско васпитање углавном су задовољни оним што су научили. Уз помоћ овог предмета сазнали су шта су дечја права, која су њихова права и дужности као ученика, како да боље разумеју себе и друге, али и како да решавају конфликте ненасилно, показало је истраживање невладине организације „Грађанска иницијатива” спроведено међу скоро две хиљаде основаца и средњошколаца на целој територији Србије, који похађају грађанско васпитање. Циљ истраживања организованог и поводом осам година постојања поменутог предмета у образовном систему Србије био је да се сагледају ефекти практичне примене наученог о грађанском васпитању.

Према речима Тамаре Џамоње-Игњатовић, професора на Факултету политичких наука и једног од аутора истраживања, за грађанско образовање најчешће се одлучују, чак у 30 одсто случајева, деца чији родитељи имају образовање изнад средњошколског.

– Боље резултате у овом предмету показали су ученици основних, него они у средњим школама Најбоље су овладали појмовима који су блиски њиховом искуству и оним аспектима који се односе на политику и друштво, на пример појам дискриминације, недемократског деловања – истакла је Тамара Џамоња-Игњатовић.

Истраживање је показало и колико школарци верују институцијама: свега 8,1 одсто средњошколаца који похађају часове грађанског васпитања има поверења у парламент. Нешто више, односно 8,3 одсто ученика своје поверење дало је влади, док у међународне институције верује између 10 и 20 одсто ђака. Тинејџери који слушају грађанско васпитање највише верују себи, породици и пријатељима, а од институција прво место је припало цркви (44,2 одсто).

Радмила Радић-Дудић из организације „Грађанска иницијатива” нагласила је да мали број часова, односно један недељно, као и описне оцене (успешан или врло успешан), прети урушавању овог предмета. С друге стране, Желимир Попов, помоћник министра просвете, обећао је да ће Министарство просвете помоћи да се предмет усклади са захтевима демократског друштва.

В. М. Д.