Meni

Друштво

Деца која одрастају без играчака

Малишани са сметњама у развоју у унутрашњости Србије живе у потпуној изолацији – скривени од околине, без образовања, социјалне и здравствене заштите

Активисти „Аметија” обишли 500 деце са сметњама у развоју

Склоњени од очију јавности петогодишњи близанци са Дауновим синдромом годинама живе у једном шумадијском селу које су њихови родитељи избегли са Косова изабрали за другу животну адресу. На питање – зашто деца не смеју да изађу на трем велике породичне куће и играју се у дворишту са својим вршњацима, њихов деда имао је јасан и категоричан одговор: „Њихову сестру нико неће хтети да ожени када дође време за сватове!”

Ово је само једна од 500 различитих прича са којом су се сусрели стручњаци из хуманитарне организације „Амити”. Они су реализовали двогодишњи пројекат подршке за 500 малишана са сметњама у развоју из 458 породица у 141 селу шумадијског округа и Краљева.

Нада Сатарић, председник УО „Амити” и руководилац програма, казала је да је циљ овог пројекта да помогне деци са сметњама у развоју, која живе у сеоским подручјима, да се укључе у систем социјалне и здравствене заштите, с обзиром на то да највећи број ових малишана живи у потпуној изолацији и представља најчуванију породичну тајну, дубоко скривану у срцу конзервативне Србије.

– Није исто када се роди дете са сметњама у развоју у Београду, када су му на располагању услуге здравствене и социјалне службе и када се у шумадијском селу и у кући која чека мушког наследника роди дечак са посебним потребама. О свим разликама довољно говоре чињенице да свако друго дете са сметњама у развоју није укључено у образовни систем, свако четврто дете користи услуге социјалног система док у здравствени систем није укључено свако десето дете. Што и не треба да чуди ако се има на уму да су ове породице удаљене од 30 до 40 километара од школе, лекара и центара за социјални рад. Они живе изоловано чак и од најближег комшилука – најчешће између зидова свог дома – истиче Нада Сатарић.

Иза статистичког податка да 60 одсто породица живи у (дубоком) сиромаштву је реалност у којој родитељи немају сталан извор зараде, раде сезонске послове или живе са једном пољопривредном пензијом која износи око 7.000 динара месечно.

Нада Сатарић додаје да су мобилни тимови „Амитија” упознали децу која одрастају без играчака и која немају три оброка дневно, а њихови родитељи често немају новац за аутобус који би их одвео до доктора. 

– Ова деца су изолованија од малишана који живе у граду, јер су предрасуде патријархалније средине снажније. Како дете расте и његов инвалидитет (физички или ментални) постаје видљивији родитељи се све више удаљују од заједнице и усредсређују на здравље свог детета. Дете са сметњама у развоју потпуно мења породичну динамику, нарушавају се партнерски односи, а родитељи постају хронично уморни и исцрпљени. Очеви најчешће одлазе од куће и по цео дан тумарају по њиви или селу, а терет бриге око детета пада на мајку. Једна мајка нам је рекла да 12 година није отишла на славу код својих родитеља у суседно село, јер није имала коме да остави дете на чување – прича Нада Сатарић.

А на питање – због чега ова деца нису укључена у систем здравствене и социјалне заштите она одговара:

– Родитељи нису информисани о правима своје деце, а немају ни времена ни новац да та права остваре – немају кола да иду до града, немају времена да се шетају од шалтера до шалтера и ваде документа која им помажу да остваре неко право за своје дете. Не треба заборавити да највећи број родитеља ове деце нема формално образовање, ни свест о томе да њихово дете, упркос тешкоћама у развоју, треба да буде укључено у школски систем. Осим тога, они страхују како ће остала деца реаговати на њихово.

Захваљујући програму „Амитија” 106 малишана са сметњама у развоју остварили су права из социјалне заштите, 31 дете укључено је у образовни систем и више од 100 малишана остварило је право из здравствене заштите.

У Крагујевцу је ова хуманитарна организација у сарадњи са градском управом, градским центром за социјални рад и судом и школом за основно и средње образовање „Вукашин Марковић” развио смештај за децу са сметњама у развоју, а обезбеђено је и комби возило за превоз деце до здравствених, културних, образовних и социјалних установа које сада користи 124 деце.

За више од 280 породица обезбеђена је конкретна помоћ у складу са индивидуалним потребама деце, а родитељи ове деце формирали су удружење „Маслачак” са идејом међусобне размене искустава и подршке.

Катарина Ђорђевић
објављено: 12.02.2012

Последњи коментари

Bobica! , | 12/02/2012 17:38

Neverovatne stvari . Bas ta deca trebaju da budu na prvom mestu u socijalnoj i zdravstvenoj zastiti.Moj predlog je da se samo o,5 % od racuna struje odvaja za decu sa smetnjama u razvoju. To su nasa deca .

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније