Једини пацијент у Србији који болује од ретког облика малигног карцинома вратног дела кичме, хондроид хордома, има само шест година. Зове се Дино Хаџифејзовић и живи у Пријепољу где похађа предшколско одељење основне школе „Свети Сава”. Прве тегобе и болове почео је да осећа у јануару ове године и до сада је имао две операције, у Клиничком центру Србије и Институту „Бањица”. У разговору за наш лист, његов отац Џевад објашњава да су им лекари после друге операције средином јула саопштили да је малом Дину потребно радијационо протонско зрачење које се, нажалост, не обавља код нас.

– Одмах сам почео да тражим где се све може обавити ово зрачење у Европи и свету. Нашао сам, између осталог, болницу у Немачкој, у Минхену, позвао сам надлежне у тој установи који су прихватили да лече мог сина пошто су проучили његову медицинску документацију. Они су ми и потврдили да је дијагноза тачна и да Дино болује од хондроид хордома. У тој болници имају јак и врло прецизан скенер којим би зрачили само тумор не захватајући околно здраво ткиво. Заказали су нам почетак зрачења за 18. октобар, а послали су и прорачун трошкова: потребно ми је око 60.000 евра, што је за мене огроман новац – каже Хаџифејзовић.

Отац је одмах организовао акцију прикупљања новца за операцију. За кратко време, одазвао се велики број људи и прикупљено је око 20.000 евра, што је и даље недовољно за почетак лечења. Хаџифејзовићи су предали комплетну медицинску документацију малог Дина и Републичком заводу за здравствено осигурање.

– Вероватно је то прво требало да урадимо, али нико нам није рекао, па сам ја сам почео да тражим медицинске центре у којима би се могло обавити лечење, преводим документацију коју им треба послати, и прикупљам новац за лечење – истиче Хаџифејзовић.

Дино се за сада добро осећа, повремено има болове на местима где су ожиљци од операција, а његова породица са нестрпљењем чека да започне лечење.

Владан Игњатовић, помоћник директора Републичког завода за здравствено осигурање каже да они чекају предлог конзилијума и да ће учинити све да дечак добије неопходну терапију.

– Јуче је заседао онколошки конзилијум, а мишљење треба да каже и неурохируршки конзилијум. На основу њиховог става ми ћемо реаговати, али они морају да дају предлоге која је терапија најбоља за дечака и у којој установи то треба урадити – истакао је Игњатовић.

У Србији од 1999. године, од када је почела да се води евиденција у Националном регистру за рак, није забележен ни један случај оболевања од ове ретке врсте карцинома. Подаци говоре да само у Америци годишње од свих врста хордома (хондроид је један облик овог обољења) оболи око 300 људи, а у Европи један на милион становника.

Према речима проф. др Слободана Чикарића, председника Друштва за борбу против рака, треба наћи право решење које би помогло дечаку.

– Нисам довољно упознат са овим случајем, али мислим да је реч о комплексној ситуацији. Наиме, код таквих случајева је успешно извести интервенцију уз помоћ хируршког ножа. Али, ако је тумор локализован близу кичме, ризично је обавити ту операцију. Да би се малигнитет „убио” јонизујуће зрачење би требало користити у огромним количинама, чиме би могли да се оштете здрави органи. Постоји могућност лечења протонским зрачењем, уз помоћ снажних циклотрона, где се протонско зрачење усмерава само на болесно ткиво. Предности протонске терапије су велике. Колико знам, то се ради у Немачкој, Америци, а и Руси су га још давно увели у употребу. Ипак, треба имати на уму да ни једна терапија није сигурна, посебно код случајева када тумор „даје” удаљене метастазе, и то је важна ствар коју треба утврдити у сваком појединачном случају – додао је др Чикарић.

Д. Давидов-Кесар

Ј. Чалија