Društvo
Decu sa smetnjama u razvoju ne treba odvajati od vršnjaka
Kada sam shvatila da će moja ćerka napredovati onoliko koliko joj ja budem pomogla, započela sam borbu za njeno normalno detinjstvo – kaže Suzana Linić
Zahvaljujući dugogodišnjoj borbi sa vetrenjačama sistema socijalne zaštite devetogodišnja M. L. koja je na svet došla sa Daunovim sindromom, nije išla u specijalne jaslice i vrtiće, već u obdaništa sa drugom decom i danas je redovni učenik Osnovne škole za zaštitu vida „Dragan Kovačević“. Njena majka Suzana Linić kaže da je borba za normalno detinjstvo počela kada je devojčica imala svega dva meseca, kada je počela rad sa psihologom, koji je pomogao da se dete integriše u društvo vršnjaka i razvije maksimum svojih potencijala – u skladu sa biološkim ograničenjima koje je postavila sama priroda ove bolesti.
– Iako su postojale administrativne prepreke prilikom upisa moje ćerke u obdanište, ona se sjajno uklopila u dečji kolektiv. S obzirom na to da naša devojčica nije bila u stanju da govori do četvrte godine, njeni drugari su sa njom „razgovarali“ na nemuštom jeziku i ona je bez problema pohađala baletsku i likovnu sekciju. Kada sam shvatila da će napredovati onoliko koliko joj ja budem pomogla, uzela sam petogodišnje bolovanje i započela borbu za njeno normalno detinjstvo. Moja ćerka je pobednik u toj borbi, jer smo je moj suprug i ja od njenog dolaska na svet tretirali kao normalno dete i u naredne četiri godine života joj podarili brata i sestru – priča Suzana Linić.
Ona ističe da je većina roditelja mališana sa smetnjama u razvoju obeshrabrena administrativnim preprekama koje stoje između obrazovnih ustanova i njihove dece i skrhana depresijom zbog saznanja da su njihovi mališani na DNK lutriji „izvukli“ lošije gene.
– Većini roditelja nedostaju specifična saznanja o oboljenju deteta i mnogi su deprimirani pesimističkim prognozama lekara – zbog toga je neophodno da se osnuje što više savetovališta za roditelje dece sa smetnjama u razvoju – smatra Suzana Linić.
Njena ćerka je samo jedno od 100.000 dece sa smetnjama u razvoju koja žive u našoj zemlji, čiji su se roditelji izborili da ide u jaslice i vrtić sa mališanima koji nemaju smetnje u razvoju. Nažalost, statistika govori da je čak 85 odsto dece sa posebnim potrebama isključeno iz bilo kakvog vida obrazovanja, zbog čega UNICEF u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike već dve godine sprovodi projekat koji ima za cilj smanjenje broja dece u ustanovama socijalne zaštite i njihov smeštaj u porodično okruženje.
Poslednji komentari
Požrtovane majke i porodice su nezamenljive za decu sa problemima. Ništa ne fali ni zdravoj deci da se u školi upoznaju sa decom koja imaju problema. Naučiće da se normalno odnose prema njima i da im budu od koristi u razvoju sposobnosti koje poseduju, a to je korist i za zdravu decu i za društvo.
Tema je strasno teska za potpuno razumevanje, jedino je sigurno da deca strasno pate. Ja bih pitao roditelje, da li su pre radjanja deteta imali u porodici slicne slucajeve, sa jedne ili druge strane, i bili svesni rizika za radjanje deteta sa takvim problemima. Imam druga koji je ozenjen i na moje pitanje zasto nemaju dece, rekli su mi da postoji mogucnost da dodje do naslednih deformacija sa njene strane. Ovako, siguran sam da su i roditelji dosta krivi zbog ovakve situacije, jer neke velike pomoci deci nema.
ne nedostaju roditeljima saznanja o bolesti deteta, vec podrska u rehabilitaciono-habilitacionom tretmanu.U pravu ste za savetovalista, ali i vec postojeca pojedina ne rade kako treba,a malo ih je!Komunikacija izmedju sluzbi podrske roditeljima je jako losa, pa onda roditelji gube vreme i trose se oko jurnjave okolo, umesto da pomazu svom detetu. Npr.mom detetu je potreban konstantan logopedski tretman(ima 5 ipo godina i ne prica), ali u celom Zemunu postoje samo dva drzavna logopeda koji su preoptereceni i ne mogu da mu obezbede termine, u Kralja Milutina su preoptereceni jer rade sa celom Srbijom, za Gospodar Jovanovu nemamo oodgovarajucu dijagnozu, do Zavoda za Cerebralnu paralizu treba stici....i tako.....Sve se svodi na privatnu praksu!!!
Bilo bi u redu kada bi drzava ponudila resenja, ili realizaciju, jer su resenja vec ponudjena, pa da onda privatna praksa bude nas izbor, a ne ovako!!!!Svi brinu, svima je zao, a kad treba.....nigde nikoga