Друштво

Део Карађорђевог топа у круни краља Петра Првог

Владарске инсигније су изузетни симболи државности наше земље

Два пута конзервиране: српске владарске регалије Фото Историјски музеј Србије

Историјски музеј Србије поставиће од 15. фебруара у Народном музеју у Ваљеву изложбу под називом „Владарске инсигније”, где ће бити представљени знаци достојанства краља Петра Првог. Поставка, чији је аутор музејски саветник Андреј Вујновић, део је низа изложби поводом обележавања државног празника Сретење – Дана државности Србије.

– Излагање српских владарских инсигнија важан је сегмент свеукупног програма обележавања Сретења. У питању су изузетни артефакти који представљају незаобилазан део симбола државности наше земље – каже за наш лист Дејан Ристић, члан Организационог одбора Владе Србије.

Директорка Историјског музеја Србије др Ана Столић објашњава за „Политику” да ће у Ваљеву биће изложени ексклузивни експонати овог музеја.

– То је цела опрема, условно речено, коју је краљ Петар Први Карађорђевић носио на крунисању 8. септембра 1904. у Саборној цркви и 17 дана касније на миропомазању у манастиру Жича. Састоји се од круне, шара или орба, скиптра, плашта и копче за плашт. Велики је значај, пре свега симболички, ових владарских инсигнија. У круну је уграђена дршка са Карађорђевог топа. Пре него што су доспели у Историјски музеј Србије 2005, ови предмети су чувани у депоу Народне банке Србије. Они су у веома добром стању, а два пута су рађене конзервације. Наш циљ и није да они буду као нови, већ да се на известан начин види и то време које је одрадило своје – открива директорка Историјског музеја.

Круна краља Петра Првог има позлату, емајл и синтетичко драго камење и израђена је у „Радионици браће Пализ” у Паризу. Плашт је израђен од хермелина, сомота, свиле и златовеза у бечкој фирми „Ернест Крикл и Швајгер”. Скиптар је направљен од бронзе и емајла и позлаћен је. Има синтетичко драго камење, а такође је настао у „Радионици браће Пализ”, одакле је потекао и орб или шар, израђен од бронзе и емајла. Копча за плашт урађена је по угледу на пафте (колајне), а од материјала су коришћени бронза, позлата, емајл и синтетички плави сафири.

Б. Билбија

објављено: 11.02.2011.

Последњи коментари

ako nas ovo ne spase | 11/02/2011 17:48

Mnogo podsecamo na Hrvate, koji su stalno slavili tisucletnju kulturu. Napred u digitalni svet, manite se kruna i krunica.

Beogradjanin Schwabenländle | 11/02/2011 20:38

Autor navodi da se radi o vestackom dragom kamenju. Prvi vestacki dragulj je bio rubin koji je stvorio Francuz Auguste Verneuil 1902 godine. Prvi vestacki plavi safir je stvoren 1910 godine. Ovde ili godine ne stimaju ili su dragulji pravi.

vidakis - | 12/02/2011 10:20

Za Kraljevinu Srbiju-USТAVNU PARLAMENTARNU MONARHIJU!

Živeo PRINC PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II KARADJORDJEVIĆ!

Živela SRBIJA!