Ако папир, како кажу, трпи све, шта би се тек могло рећи за Интернет? Како у тој виртуелној стварности применити решење Вишег суда у Београду да се књига „Мит о холокасуту” Јиргена Графа забрани?

Образлажући да је реч о делу које „заговара расну, националну и верску мржњу”, суд је наложио МУП-у Србије да заплени цео тираж од 500 примерака. Књига се, међутим, може скинути са Интернета – клик мишем и сачувана је на рачунару. Полиција и тужилаштво, међутим, реагују и у овом случају, објашњава Бранко Стаменковић, шеф одељења за високотехнолошки криминал Вишег тужилаштва у Београду.

– Уколико се примерак књиге или њени делови буду нашли на Интернет презентацијама које су базиране у Србији, МУП ће бити дужан да поступи по налогу суда и изврши својеврсно „одузимање” такве презентације. У зависности од одлуке суда може се уклонити део или цела Интернет презентација – каже Стаменковић.

Он додаје да би они који постављају материјале забрањене садржине могли и кривично да одговарају – „за расну и другу дискриминацију путем ширења или чињењем јавно доступним текстова који заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље”.

Препреку најчешће представља то што се већина Интернет провајдера налази у иностранству. У том случају примењује се правни оквир те земље или евентуално уговор о међународној правној помоћи, уколико га је Србија потписала са том земљом, објашњава Стаменковић. Без обзира на бројне законе и прописе, Интернет се тешко или готово никако не може очистити од законом забрањених садржаја.

У Србији одговорност за држање недозовољених садржаја на сајту, између осталих, уређује и Закон о електронској трговини, истиче мр Небојша Васиљевић, помоћник министра за телекомуникације и информационо друштво.

– Интернет провајдера, ако је домаћи, упозоравамо да уклони такав материјал и он најчешће то и учини. Међутим, постоји део који на Интернету стално измиче, а то су разни сервери свуда по свету и ви више не можете да похватате где је шта. Ако је у питању забрањени материјал, нажалост, скоро да је немогуће технички спречити његово ширење – каже Васиљевић.

У Савезу јеврејских општина Србије, који је и поднео иницијативу да се „Мит о холокаусту” забрани, добро су упознати са овим сајтовима. Александар Нећак, председник Савеза, истиче да они по овом питању не могу да реагују, али да код нас има много више књига антисемитског садржаја него сајтова.

– Ти сајтови су најчешће у Америци, иако су аутори домаћи и тешко је открити ко их држи. Саме идеје које се износе и у књигама и на тим сајтовима, нама су одавно познате. Већина тих писанија базира се на идејама изнетим у „Протоколима сионских мудраца”, књизи која је такође забрањена, али се и даље може наћи „испод тезге”. Ни они који негирају холокауст, попут Графа, нису много оригиналнији – прича Нећак.

Јирген Граф један је од „ревизиониста”, аутора који исправљају историју проглашавајући као лаж и смишљену конструкцију, на пример, постојање гасних комора у нацистичким логорима или нацистички план за истребљење Јевреја. Историчар Предраг Марковић подсећа да је у Европској унији законом забрањено негирање холокауста, али додаје и да су идеје какве износе „ревизионисти” очигледна лаж.

– То је параисториографија. То су лажне књиге и лажна наука која личи на науку, али је углавном потпуно безвредна и не треба томе придавати велики значај. Такве књиге могу, додуше, да заведу било кога. Постоје они који верују да су Срби дошли из Индије, али зато служи образовање да људи науче неке елементарне ствари. Нема никакве сумње да су Немци хтели да истребе Јевреје. С друге стране, бројки има оваквих и онаквих, али то не утиче на природу тог злочина – каже Марковић.

Јелена Чалија

------------------------------------------------------

Србија стоји иза антифашистичке традиције

За Републичко јавно тужилаштво, како каже портпарол ове институције Томо Зорић, забрана књиге „Мит о холокаусту” само је први корак у обрачуну са онима који негирају највећи злочин у историји човечанства, геноцид над Јеврејима током Другог светског рата.

– Истрајаћемо и на забрани других књига сличне садржине. Тужилаштво је стало иза захтева за забрану књиге „Мит о холокаусту”, свесно друштвене опасности због протурања таквих ставова. Не може се оспоравати холокауст поред толико утврђених историјских чињеница широм Европе, да се правосудним језиком изразим – доказа као што су изјаве преживелих, документацијa или логорски крематоријуми који нису уништени у рату… Решење Вишег суда у Београду, донето на предлог тужилаштва, више је од свакодневне судске одлуке, то је порука да држава Србија доследно стоји иза своје антифашистичке традиције – каже за „Политику” Зорић.