Недавно основано Друштво директора школа, у којем је за сада четрдесетак челних људи основних и средњих школа Моравичког округа, скренуло је пажњу јавности својим предлогом да се „садашња законски нејасна позиција директора школа промени”, будући да су они „практично једини радници основних и средњих школа који раде на одређено, па после истека мандата могу остати без посла”.

– Полазећи од тога да смо у школама само „први међу једнакима”, ми само желимо да скренемо пажњу да заслужујемо бољи положај. У постојећем Закону о основама система образовања и васпитања предвиђен је испит и обука за директора. Ми хоћемо да полажемо испит, да пређемо обуку, али и да под одређеним процедурама директори остану на тој функцији до краја своје професионалне каријере – објашњава Иван Ружичић, председник управног одбора новооснованог Друштва.

Иначе, према новом закону, изабрани директор који нема положен испит дужан је да га положи у року одгодину дана од дана ступања на дужност, а уколико то не учини, мораће да устане из директорске фотеље. Сви они којису изабрани пре 11. септембра прошле године, односно преступања на снагу новог закона, имаће рок од двегодине од објављивања правилника о обуци и испиту, чија је израда у току, да положе испит.

На коментар да ће то изазвати лавину критика да желе заувек да приграбе функцију, наш саговорник одговара да у овом захтеву не види ништа спорно – ако се већ обучавају за руководиоце, не крше закон и не праве финансијске прекршаје. И материјална надокнада која се добија за тај посао није велика, каже Ружичић, плата је виша за 20 одсто, без обзира на то да ли школа има 40 или 16 одељења. Он пореди коверту директора са 20 година стажа и професора са 30 година стажа и разредним старешинством: у првом случају плата је око 48.000 динара, а у другом између 40.000 и 44.000 динара.

Ружичић, који је и директор Гимназије у Чачку, каже да директори не беже од изборне процедуре. Иначе, мандат првог човека школе траје четири године, а он на то место може бити биран неограничено.

– Ако треба, наше колеге могу и сваке четири године да гласају о нама. Они најбоље знају да ли је неко за ту функцију или није – сматра наш саговорник.

Према његовим речима, иако синдикати траже да се директорима не чувају радна места, они ипак раде одговоран посао, велика већина је носила дневник у рукама пре него што су изабрани за директоре и требало би да бар са те стране буду заштићени јер не желе да напусте просвету.

Миодраг Скробоња из Уније синдиката просветних радника Србије каже да је став чланства по том питању подељен, али да је чињеница да је тај део закона ипак неопходно променити.

– Тај захтев је потпуно оправдан, статус директора није добро решен, тренутно је чак и противуставан. Јер, директор заснива радни однос на период од четири године, а за то време треба да му мирује радни однос на радномместу са кога је изабран за директора установе. Дакле, директорима два радна односа, што није у складу са уставом – објашњава Скробоња.

Он додаје да он лично не би имао ништа против да директор буде професионалац уколико се спроведе обука на прави начин. Међутим, указује наш саговорник, правилник који би требало да прецизно дефинише програм обуке и начин полагања испита Министарство још није донело, иако ускоро истиче шестомесечни рок од дана када је нови Закон о основама система образовања иваспитања ступио на снагу.

-----------------------------------------------------------------

Искуство Словеније

У Словенији је још средином деведесетих основана Школа за директоре, која је обавезна за све оне који желе да воде било коју васпитно-образовну институцију. Пре него што добију лиценцу, током годину дана, директори осим менаџерских вештина уче и о усавршавању наставника, увођењу иновација у настави… Како је на недавној конференцији о демократском управљању школама објаснио др Бранко Сливар из Завода за школство, директори у словеначким школама имају обавезу да присуствују часу и дају колегама савете како да боље изводе час, што изазива бројна негодовања, попут – како професор енглеског може да даје примедбу математичару…