Лајден – Оног тренутка када Србија постане чланица непрофитне организације „Евротрансплант”, повећаће се изгледи да пацијенти којима је неопходна трансплантација на време добију орган. Ова организација, која поседује листе чекања прималаца и списак давалаца органа за седам држава чланица: Аустрије, Немачке, Белгије, Холандије, Луксембурга, Словеније и Хрватске, налази се у холандском граду Лајдену. Како су објаснили стручњаци „Евротранспланта”, уговором о сарадњи земље чланице улазе у систем међународне размене и користе расположиве органе на основу транспарентног и објективног система одабира прималаца срца, плућа, бубрега, јетре.

Аксел Рахмел, медицински директор „Евротранспланта”, каже да о трансплантацијама не одлучује једна особа да се увек на основу исте листе неопходних анализа проверава неопходна подударност ткива примаоца и даваоца.

– Ако се ваша земља укључи у „Евротрансплант”, орган донора из Србије може да помогне пацијенту у некој другој земљи, а такође уколико код вас постоји тешко болестан пацијент одговарајући орган из неке од земаља чланица може да се искористи за болесника из Србије – истакао је Ари Остерли, генерални директор ове фондације.

Докторка Мирјана Лаушевић, координаторка за трансплантацију органа у Клиничком центру Србије, каже да је наша земља у већем делу испунила услове „Евротранспланта” кад је реч о законској регулативи, поштовању директиве ЕУ, као и етичких принципа Светске здравствене организације. За пуноправно чланство у „Евротранспланту” потребно је имати 10 донора на милион становника, а тај број, каже она, може бити и нешто мањи у тренутку потписивања прелиминарног споразума. Реч је о добром споразуму, јер се рецимо за хитну трансплантацију јетре код деце и сензибилисаних болесника чека два дана.

– Добили смо јасне препоруке за формирање листа чекања за трансплантације неких органа које још не радимо у Србији, као што су срце и панкреас, као и како да обновимо постојеће листе за друге органе. Листе чекања и код њих постоје, али не расту оном брзином као код нас. У случају да се нађе донор чије срца и плућа могу да се искористе за трансплантацију, правило је такво да екипе из земље која је добила орган долазе да их узму, а у случају појаве абдоминалних органа ради се тако што узимање органа обављају екипе из донорских центара и они се даље шаљу најчешће авионом у болнице које ће урадити трансплантацију – указује др Лаушевић.

Базе података у „Евротранспланту” су огромне, а на основу њих се прати исход трансплантација и истовремено раде истраживања о томе који су фактори одговорни за исход пресађивања органа, за праведнију доделу органа и шта све може да утиче на тај процес.

Свако додељивање органа је процес који се види на екрану компјутера у „Евротранспланту”, а земље чланице могу преко одређене шифре да уђу у тај програм и виде у сваком тренутку каква је ситуација.

Данијела Давидов-Кесар