Министарство одбране припремило је Нацрт одлуке о укидању војног рока по коме ће децембарска класа бити последња која ће се позивати на служење војног рока, а од 1. јануара 2011. године Војска Србије ће годишње примати до 2.000 регрута који добровољно желе да служе, док ће остало бити професионални војници. Нацрт одлуке биће прослеђен скупштини на усвајање.

Тим поводом разговарали смо са експертима из ове области. То су посланик Српске напредне странке и генерал у пензији Божидар Делић, историчар Бојан Димитријевић и уредник Евроатлантске ревије Данијел Шунтер.

Шта мислите о Нацрту одлуке о укидању војног рока, да ли је то нешто што је у тренду савремених војних токова или је реч о непромишљеној одлуци будући да обавезни војни рок имају државе као што су Грчка, Русија па чак и Немачка?

Делић: Мислим да то није у тренду и да је то апсолутно погрешна и непромишљена одлука. Русија има страховито велике потенцијале, али организује посебну промоцију војног рока и даје разне олакшице за регруте.

Димитријевић: Рекло би се да је војни рок доживео свој колапс током 90-их година прошлог века, јер људи све мање жели да проведе одређено време у војсци. Не бих Србију доводио у паралелу ни са једном од ових држава, које нису прошле ратне догађаје током 90-их.

Шунтер: Одлука је апсолутно у тренду савремених токова и није нимало непромишљена. Ми смо последња држава на подручју бивше Југославије која уводи професионалну војску. Србија нема никакву потребу да има рочну војску.

Може ли се направити поређење – да ли је ефикаснија мања добро обучена професионална војска или већа коју чине регрути на одслужењу и резервисти?

Делић: Професионална војска јесте ефикасна, али ко себи може то да приушти? Србији је највише одговарала полупрофесионална војска, да одређене службе буду потпуно професионализоване, тамо где се захтева висока обученост и рад са софистицираном техником.

Димитријевић: Кључно питање је шта држава жели и за шта та војска служи. Ако служи да чува војне објекте и да се смењује на ивици Копнене зоне безбедности, онда то може и војска данашњег типа. Али, ако се жели у озбиљне војне мисије у иностранству, онда је за то боља професионална војска.

Шунтер: Ефикаснија је прва опција, јер друга није рационална ни с аспекта ресурса, нити војне ефикасности. Мања професионална војска је једино право решење за државу каква је Србија.

Војни рок је у више наврата скраћиван, са 12 на садашњих шест месеци. Да ли је тим одлукама обесмишљено ефикасно служење војног рока, будући да војни експерти кажу да би, имајући у виду период обуке и период служења, војни рок морао да траје око девет месеци?

Делић: Да, ту сте у праву. Оптимално служење војног рока је око годину дана, од чега се половина времена проведе на различитим нивоима обуке. Девет месеци је минимум за војни рок. Све мање од тога постало је бесмислено са становишта борбене готовости. Такође, уводимо активну резерву, која је код нас потпуна новина и постоји само на Западу, код Американаца и у НАТО-у.

Димитријевић: Од 2000. јасно је да војници не желе да служе војни рок од годину дана и да своју судбину препусте у руке држави која у принципу није водила много рачуна о њима. На тај начин и јесте обесмишљен војни рок, јер за шест месеци није могуће испунити захтеве који су пред војском.

Шунтер: То је можда један од разлога, али не и главни. Оружане снаге данас захтевају добро припремљене, увежбане и уигране појединце. За то није довољно ни шест, ни девет, ни 12 месеци. Морају стално да се дообучавају, да похађају курсеве и да се додатно образују да би могли да одговоре задацима савремене војске.

У Србији постоји дуга традиција служења војног рока, на неки начин је изграђен посебан однос народа према војсци. Може ли укидање војног рока нарушити тај однос?

Делић: Наравно да може, то је и мој лични осећај. Традиција је у сваком народу важна, а укидањем војног рока укида се једна добра традиција. Укидањем војног рока ништа се не штеди, јер Србија, ако жели праву професионалну војску, мора да буде спремна на много већа улагања него данас.

Димитријевић: Историја прошла два века показала је да је однос војске и народа мењао своју форму, у зависности од успеха у ратовима и идеолошке основе војске. Уколико држава јасно постави циљеве професионалне војске, онда не верујем да може доћи до деградације у односу војске и народа.

Шунтер: Не може да наруши. Служење војног рока је наслеђе Француске буржоаске револуције. Ако нека држава у Европи може да говори о томе, онда је то Француска, а она је укинула служење војног рока. Традиција неће бити потпуно укинута, јер постоји велико интересовање у народу за професионалну војну службу и официрску каријеру.

Б. Билбија