Додавање златне прашине

У мариборском хотелу „Хабакук“ више од две стотине стручњака за односе с јавношћу из југоисточне Европе четири дана расправљало је о савременим трендовима и будућем развоју ПР као пословне, научне и наставне дисциплине. Као гости конгреса наступила су и два позната научника из САД и Велике Британије, земаља у којима односи с јавношћу имају традицију дужу од једног века.

Завршног дана конгреса уручена су признања стручњацима који су највише допринели унапређењу ПР у националним заједницама и југоисточној Европи. Међу универзитетским радницима који су помогли да се ПР утемељи као наставна дисциплина, из Србије, која има 16 универзитета, награђен је проф. др Миливоје Павловић, декан Факултета за културу и медије Мегатренд универзитета. У образложењу је истакнут организациони и ауторски допринос проф. Павловића унапређењу ПР као подручја праксе али и пословне филозофије; Факултет за културу и медије, речено је, омогућује темељно образовање за ПР менаџера на основним студијама (где постоји посебан смер), али и усавршавање на мастер и докторским програмима. Проф. Павловић је аутор уџбеника „Односи с јавношћу“, који је имао седам издања и користи се као обавезно наставно средство на четири универзитета у Србији и на једном у Црној Гори. Коаутор је и једног међународног уџбеника из комуникологије који је објављен на енглеском језику и имао већ два издања.

Слично признање добили су и научници са других универзитета у региону: др Ана Ткалац Верчић (Свеучилиште у Загребу), Драган Савић (Универзитет „Доба“ у Марибору), др Зоран Томић (Универзитет у Мостару), др Младен Миросављевић (Универзитет у Бањалуци), Милица Кадић Аковић (Универзитет у Подгорици), др Марио Пленковић (Универзитет у Марибору), као и др Дон Стакс са Универзитета у Мајамију.

„Односи с јавношћу веома су стара делатност с новим именом, за разлику од толиких нових дисциплина које се заодевају у старинско рухо и имају архаичне називе“, рекао нам је проф. Павловић. „Наш језик је међу реткима који је ту делатност именовао својим, разумљивим речима, док се у највећем делу планете користи енглеска синтагма Public Relations, или скраћено ПР. Данас многи – владари, државе, предузећа, школе, банке, трговци па и појединци – знају да се комуникацијски циљеви лакше могу остварити уз сагласност и разумевање јавности него у конфронтацији с њом. Добро опремљене и моћне секторе за односе с јавношћу стога имају и делатности у којима се ништа не продаје нити купује, на пример – војска, полиција, верске заједнице, Црвени крст... Свима њима је важно да их други виде као организације с позитивном репутацијом. Или, како је једном рекао Драган Сакан, један од најбољих међу нама – данас, нажалост, покојни – овај посао види се као „додавање мало златне прашине“ производима, компанијама, институцијама или државама, како би засијали пуним сјајем. Добрим комуницирањем с јавношћу ствара се атмосфера добре воље на локалном, националном или међународном нивоу, што доноси значајне ефекте, од тржишних, преко културних и естетских до политичких“, каже проф. Павловић.

Према речима нашег саговорника, најважније је да се на јавној представи („имиџ“) ради плански, одговорно, систематски и стално, а не од случаја до случаја. Деловање према различитим сегментима јавности мора да постане перманентан процес и да укључи бројне суптилне и далекосежне технике и тактике, наглашава проф. Павловић. Затим, важно је да се зна да нису допуштени сви путеви до јавне пажње и наклоности одређене циљне групе. У овој делатности развијени су бројни облици етичке саморегулације, прецизно побројани у еснафским националним и међународним кодексима.

У Србији се, каже проф. Павловић, ПР може научити на бројним факултетима и високим школама. „Наравно, лакше је ако се вештина односа с јавношћу савладава уз добро предзнање. Али, моје искуство показује да добре резултате могу да постигну сви који се истински потруде да разумеју окружење и одговорно комуницирају с другима; човек не живи ни с истином ни с лепотом, како је давно говорио песник Душан Матић, већ с другима. Рад у области ПР сведочи да је реч о дубоко људској комуникацији и да је то вештина која се, као и пливање, учи тренингом. Још боље ако у комуникацију с другима унесемо нешто сопствене имагинације, искуственог знања и емотивне енергије. Добар стручњак за ПР је онај који односе с јавношћу схвата као сталну, непрекинуту и отворену двосмерну комуникацију у којој и ми мењамо своје ставове, а не само циљна група којој одашиљемо одређене поруке“, каже проф. Павловић.

Наредни конгрес стручњака за ПР југоисточне Европе одржаће се идуће године у Опатији.

Н. Б.