Društvo
Dodik na "Fabrici znanja": Ulaganje u obrazovanje jača konkurentnost privrede
BEOGRAD - Premijer Republike Srpske Milorad Dodik otvorio je danas Komtrejdovu (Comtrade) „Fabriku znanja”, najveći regionalni skup informatičkog softvera i hardvera, na kojem učestvuju gosti iz Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Srbije, Slovenije i Makedonije.
Otvarajući skup Dodik je rekao da „Fabrika znanja” treba da preraste u tradicionalni skup i naglasio da ulaganje u obrazovanje jača konkurentnost privrede, što je veoma važno za borbu protiv krize i uključivanje jedne zemlje u međunarodnu podelu rada.
U Republici Srpskoj ove godine je oko 11.000 nastavnika prošlo kurs iz informatike, jer se pokazalo da deca bolje vladaju tom materijom od svojih učitelja i nastavnika.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je prisustvovao otvaranju, rekao je da je `u 21. veku nezamislivo da neko ne zna da barata kompjuterom, što onda znači da je nepismen`.
Dinkić je rekao da će Vlada pokrenuti projekat digitalne škole uz više od 400 osnovnih škola u Srbiji, kako bi se poboljšala informatička pismenost.
Povodom informacije da je ove godine upisano manje studenata na tehničkom fakultetu nego prošle godine, on je ocenio da je budućnost naše zemlje u inženjerskim zanimanjima, a ne u pravnoj i ekonomskoj struci koje su najtraženije među studentima.
Ministar je poručio deci u „Fabrici znanja” da je „Fejsbuk super”, ali treba da bude na drugom mestu, posle ličnog kontakta sa vršnjacima, jer bez tog neće dostići svoju ličnu sreću.
Na otvaranju Komtrejdove „Fabrike znanja” bili su i gradonačelnik Dragan Đilas, ministri trgovine i obrazovanja Slobodan Milosavljević i Žarko Obradović, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, i brojne ličnosti iz domaće privrede, biznisa i kulture. Tanjug
Politika Online najavila novi sajt za decu
Politika Online se na „Fabrici znanja“ predstavila novim projektom „Pravopas – onlajn igra iz poznavanja gramatike i opšte kulture“ koji se nalazi na adresi www.pravopas.rs.
Projekat je realizovan uz pomoć Ministarstva kulture, i namenjen je ne samo deci već kako se na sajtu kaže „svima koji govore, čitaju i pišu srpski jezik bez obzira koliko godina imali i gde živeli“.
Ovaj sajt je zainteresovao i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i ministra prosvete Žarka Obradovića koji su na našem štandu na „Fabrici znanja“ odigrali jedan nivo ove igrice.
Poslednji komentari
djido milovan | 07.09.2010. 14:37 Opet komentar koji nema veze sa temom, a nema ni logike, kako ce BiH samu sebe pozvati ako se skup odrzava u RS sastavnom dijelu BiH, a pozvani su i predstavnici drugog sastavnog dijela Federacije BiH?
Čestitam Komtrejdu na otvaranje "Fabrike znanja". Ja znam da se ovde radi o karijernom obrazovanju iz oblasti informatike. Znam zato što se godinama zalažem da zažive slične "Fabrike znanja" iz oblasti ugostiteljstva (gde me Politika maksimalno podržava, na čemu vam hvala). Sve je tačno što je rečeno: da ulaganje jača konkurentnost privrede, borba protiv krize, uključivanje zemlje u međunarodnu podelu rada.. Pogledajmo sve to isto sa interesa pojedinca: Ulaganje u vaše lično znanje je najbolja investicija koju ćete ikada napraviti. Bićete veoma konkurentni u dobijanju posla i daljem napredovanju u struci. A kad naiđe kriza i otpuštanje sa posla, vi ćete zadržati vaš posao. Vi ćete se lako i brzo uključiti u međunarodnu podelu rada jer na svetskom tržištu rada vlada pravi rat za talente. Konkretno talente iz oblasti ugostiteljstva uvoze Kanada, Ujedinjeni Arapski Emirati i mnoge druge zemlje koje razvijaju internacionalni turizam. Taj turizam zahteva obučeno internacionalno osoblje...
Похвала за Правопаса! Ако није касно за корекцију, мислим да је лепше, правилније и више у духу српскога језика рећи: „Покрени игру“ него „Стартуј игру“ и „дописну листу“ него „мејлинг листу“.
Што се помињања мобилне телефоније и СМС–а у образложењу пројекта мислим да је и то посао РАТЕЛ–а. Они би МОРАЛИ обавезати оператере мобилне телефоније да продају локализоване телефоне на и за српски језик. То је сигурно њихова уставна обавеза иако им то можда изричито није написано и разрађено у њиховим интерним актима. Телефони требају бити преведени на српски језик и обавезно морају омогућити писање свих наших слова ћирилицом а и латиницом. Ако је то могуће за македонски и хрватски језик само је наша небрига што се не ради и за српски!
Као знак добре воље оператери мобилне телефоније не би смели додатно наплаћивати слање ћириличних или порука са словима „шђчћж“ латинице, иако технички гледано, дешава се да то стварно у преносу буду дуже поруке. Барем у Србији РАТЕЛ то МОЖЕ прописати.