Друштво
Додик на "Фабрици знања": Улагање у образовање јача конкурентност привреде
БЕОГРАД - Премијер Републике Српске Милорад Додик отворио је данас Комтрејдову (Comtradе) „Фабрику знања”, највећи регионални скуп информатичког софтвера и хардвера, на којем учествују гости из Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске, Србије, Словеније и Македоније.
Отварајући скуп Додик је рекао да „Фабрика знања” треба да прерасте у традиционални скуп и нагласио да улагање у образовање јача конкурентност привреде, што је веома важно за борбу против кризе и укључивање једне земље у међународну поделу рада.
У Републици Српској ове године је око 11.000 наставника прошло курс из информатике, јер се показало да деца боље владају том материјом од својих учитеља и наставника.
Потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, који је присуствовао отварању, рекао је да је `у 21. веку незамисливо да неко не зна да барата компјутером, што онда значи да је неписмен`.
Динкић је рекао да ће Влада покренути пројекат дигиталне школе уз више од 400 основних школа у Србији, како би се побољшала информатичка писменост.
Поводом информације да је ове године уписано мање студената на техничком факултету него прошле године, он је оценио да је будућност наше земље у инжењерским занимањима, а не у правној и економској струци које су најтраженије међу студентима.
Министар је поручио деци у „Фабрици знања” да је „Фејсбук супер”, али треба да буде на другом месту, после личног контакта са вршњацима, јер без тог неће достићи своју личну срећу.
На отварању Комтрејдове „Фабрике знања” били су и градоначелник Драган Ђилас, министри трговине и образовања Слободан Милосављевић и Жарко Обрадовић, председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин, и бројне личности из домаће привреде, бизниса и културе. Танјуг
Политика Online најавила нови сајт за децу
Политика Online се на „Фабрици знања“ представила новим пројектом „Правопас – онлајн игра из познавања граматике и опште културе“ који се налази на адреси www.pravopas.rs.
Пројекат је реализован уз помоћ Министарства културе, и намењен је не само деци већ како се на сајту каже „свима који говоре, читају и пишу српски језик без обзира колико година имали и где живели“.
Овај сајт је заинтересовао и градоначелника Београда Драгана Ђиласа и министра просвете Жарка Обрадовића који су на нашем штанду на „Фабрици знања“ одиграли један ниво ове игрице.
Последњи коментари
djido milovan | 07.09.2010. 14:37 Opet komentar koji nema veze sa temom, a nema ni logike, kako ce BiH samu sebe pozvati ako se skup odrzava u RS sastavnom dijelu BiH, a pozvani su i predstavnici drugog sastavnog dijela Federacije BiH?
Čestitam Komtrejdu na otvaranje "Fabrike znanja". Ja znam da se ovde radi o karijernom obrazovanju iz oblasti informatike. Znam zato što se godinama zalažem da zažive slične "Fabrike znanja" iz oblasti ugostiteljstva (gde me Politika maksimalno podržava, na čemu vam hvala). Sve je tačno što je rečeno: da ulaganje jača konkurentnost privrede, borba protiv krize, uključivanje zemlje u međunarodnu podelu rada.. Pogledajmo sve to isto sa interesa pojedinca: Ulaganje u vaše lično znanje je najbolja investicija koju ćete ikada napraviti. Bićete veoma konkurentni u dobijanju posla i daljem napredovanju u struci. A kad naiđe kriza i otpuštanje sa posla, vi ćete zadržati vaš posao. Vi ćete se lako i brzo uključiti u međunarodnu podelu rada jer na svetskom tržištu rada vlada pravi rat za talente. Konkretno talente iz oblasti ugostiteljstva uvoze Kanada, Ujedinjeni Arapski Emirati i mnoge druge zemlje koje razvijaju internacionalni turizam. Taj turizam zahteva obučeno internacionalno osoblje...
Похвала за Правопаса! Ако није касно за корекцију, мислим да је лепше, правилније и више у духу српскога језика рећи: „Покрени игру“ него „Стартуј игру“ и „дописну листу“ него „мејлинг листу“.
Што се помињања мобилне телефоније и СМС–а у образложењу пројекта мислим да је и то посао РАТЕЛ–а. Они би МОРАЛИ обавезати оператере мобилне телефоније да продају локализоване телефоне на и за српски језик. То је сигурно њихова уставна обавеза иако им то можда изричито није написано и разрађено у њиховим интерним актима. Телефони требају бити преведени на српски језик и обавезно морају омогућити писање свих наших слова ћирилицом а и латиницом. Ако је то могуће за македонски и хрватски језик само је наша небрига што се не ради и за српски!
Као знак добре воље оператери мобилне телефоније не би смели додатно наплаћивати слање ћириличних или порука са словима „шђчћж“ латинице, иако технички гледано, дешава се да то стварно у преносу буду дуже поруке. Барем у Србији РАТЕЛ то МОЖЕ прописати.