Свест грађана о трансплантацији значајно је порасла у последњих годину дана, тако да донорску картицу о завештању органа сада има око 50.000 људи. Захваљујући породицама, које су дале сагласност да се органи њихових најмилијих који су се нашли у стању мождане смрти искористе за трансплантације болесних грађана, продужен је живот великом броју пацијената.

Како објашњава пуковник професор др Ђоко Максић, начелник Центра за трансплантацију солидних органа Војномедицинске академије и координатор за трансплантацију солидних органа, према законским критеријумима донор може да буде особа било које животне доби, уколико не болује од тешких болести срца и крвних судова, малигних и инфективних обољења, а селекција органа према потенцијалним примаоцима обавља се сходно годинама живота, квалитету крвних судова, маси појединих органа и приоритету на листи чекања.

– У нашој земљи донор може да буде особа са дијагнозом мождане смрти, а ту дијагнозу постављају тимови стручњака по строго утврђеном правилнику. Тек после тога и одобрења најближих чланова породице, разматра се могућност узимања органа и њихово пресађивање болесницима којима је орган једини лек. Разговор са породицом представља осетљив задатак и тражи велико искуство координатора за трансплантацију органа. Том приликом доктор који лечи пацијента и координатор саопштавају најближим сарадницима да је болесник доживео мождану смрт, односно да је умро и да се акт дисања одржава механичким путем уз помоћ машина за дисање и терапије. Закон о трансплантацији органа који је заживео у нашој земљи обавезује све наше болнице и клинике на постављање дијагнозе мождане смрти, након чега уз сагласност породице, координатори и тимови за трансплантацију аутоматски крећу у процес одабира најбољег примаоца органа – истакао је др Максић.

Законска регулатива и прихваћени стручни концепт мождане смрти, каже наш саговорник, детаљно су дефинисали начин и примену дијагностичких тестова за њено утврђивање. Тестови се код особа код којих се утврди смрт понављају сукцесивно на два сата и тек након континуираног шесточасовног праћења после потврђене дијагнозе мождане смрти, трочлана комисија потписује записник о томе. Др Максић напомиње да се никако не може догодити да пацијенти са блажим можданим поремећајем или комом различитог порекла буду разматрани као потенцијални даваоци органа, већ се у таквом стању наставља дијагностика и лечење.

– Одабир примаоца је заснован на бројним процедурама укључујући и имунолошке што је гарант да ће пресађивање органа функционисати дуги низ година и омогућити квалитетни живот болесника. Добро је што сада постоји позитиван став грађана према трансплантацијама и троструко већи број потписаних донорских картица. Захваљујући кампањи едукације становништва Србије свакодневно се бележи све већи број трансплантација органа са особа са потврђеном можданом смрти. Тај број је тренутно пет на милион становника, али се надамо да ће уз ефекте кампање „Продужи живот” и едукацију људи веома брзо доћи до 10 донора на милион грађана, што ће нам омогућити да направимо прелазни споразум са „Евротрансплантом”. Тренутно су листе чекања за пресађивање органа у нашој земљи велике. Више од хиљаду бубрежних болесника чека на трансплантацију, а десетине пацијената на пресађивање јетре, срца или плућа – рекао је др Максић.

Да би се Србија придружила оним европским земљама које имају од 25 до 35 донора на милион становника и где се трансплантације са преминулих даваоца свакодневно обављају, неопходна је даља едукација становништва наше земље, али и медицинског особља које је укључено у програм трансплантације органа. Потребна је и боља сарадња болница и лекара, као и да од два до три милиона грађана потпише донорске картице.

Д. Давидов-Кесар