Из Хјустона,са првог Светског конгреса о нано-медицини, у Београд је стигла вест да је на овом скупу представљена револуционарна новина у раном откривању рака, посредством дијагностичке сонде– онкосензора. Вест је за нас утолико интересантнија што је на челу пројекта амерички научник српског порекла др Богдан Маглић, иначе физичар.  

Да ли ће ово откриће променити досадашњи начин дијагностике и лечења рака за сада је још неизвесно јер тако нешто мора да одобри Америчка управа за лекове и храну, каже за „Политику” професор др Милић Петковић, блиски познаник научника Маглића, који је имао прилику и да види како поменути онкосензор изгледа.

– Откриће има врхунски значај. Поред експерименталних, тим је добио и клиничке резултате, али према мојим информацијама још нема одобрења ФДА – америчке Управе за лекове и храну, што је кључна ствар да би се примењивало – каже др Петковић, уролог по специјалности, иначе и сам истраживач, додајући да још најмање пет година ово истраживање неће стићи у Србију.

У чему је значај овог открића и шта ново нуди у раном откривању тешког обољења, објаснили су у писаном саопштењу чланови тима др Маглића. Они наводе да је онкосензор уређај који на потпуно нов и крајње једноставан начин открива малигне ћелије у самом зачетку. Реч јео безболној методи откривања рака, која без операције, интравенске течности и биопсије открива малигне ћелије, уз неупоредиво већу прецизност од постојећих дијагностичких уређаја какав су скенер, магнетна резонанца или позитронска емисиона томографија (ПЕТ). За онкосензор поменути стручњаци тврде да има прецизност од 98 процената, што је бољи резултат и од хируршке биопсије.

„Онкосензор поставља дијагнозу ’бомбардовањем’ ДНК нуклеотида и ткива са фенто-неутронима великим брзинама, који детектују разлику у присуству кисеоника у малигном и здравом ткиву. Хипоксични канцерогени тумори садрже од 50 до 90 процената мање кисеоника него здраво ткиво. Уређај открива разлику у присуству кисеоника између малигног и здравог ткива и самим тим открива рак”, наводе стручњаци у саопштењу.

Др Петковић објашњава да је реч о дијагностичком сету који се састоји из плочица и цевчица, јер онкосензор је заправо тест који се ради на основу ткива узетог са грлића материце или из крви, и врло је лак за употребу. Затим се посебном методом мери количина кисеоника који користи ћелија и на основу тога се утврђује да ли постоји малигна болест.

Научници из Српске академије наука и уметности, чији је др Богдан Маглић инострани члан, за сада су уздржани у процени значаја овог открића, чекајући да ови резултати ипак буду објављени у неком од релевантних научних часописа.  

Директор Института за онкологију и радиологију Србије професор др Ненад Боројевић у изјави за „Политику” каже како је тешко дати одговор на питање да ли ће, на крају, физика решити једну од највећих загонетки медицине и победити рак, откривајући га у најранијој фази.

– Не могу да кажем ни да је ово револуционарно откриће ни да није. Оно открива нову методу, пре свега намењену раној дијагностици малигних болести, али је мени непознат сам физички феномен који је базиран на утврђивању неуједначености концентрације кисеоника у неким ткивима – каже др Боројевић.

Професор Боројевић примећује и да се овим приступом заправо указује на несавршеност досадашњих начина утврђивања малигнитета скенером, ПЕТ скенером или магнетном резонанцом. Он каже како је свака од ових дијагностичких метода специфична и сензитивна, али да увек постоји проценат лажно позитивног и лажно негативног налаза.