Друштво

Дражу, и званично, траже на Ади Циганлији

Државна комисија представила налазе двогодишњег рада на утврђивању чињеница о погубљењу команданта ЈВуО

Слободан Хомен, Слободан Марковић и Слободан радовановић на јучерашњој конференцији за новинаре Фото Танјуг

Комисија за утврђивање чињеница о погубљењу и гробном месту генерала Драгољуба Михаиловића утврдила је да је командант Југословенске војске у отаџбини убијен 17. јула 1946. у раним јутарњим сатима и сахрањен на београдској Ади Циганлији, поред затвора који је касније срушен. Ова информација званично је саопштена на јучерашњој конференцији за новинаре, на којој су говорили републички јавни тужилац и председник Комисије Слободан Радовановић, члан Комисије и координатор Владе Србије за односе с јавношћу Слободан Хомен, председник Комисије за тајне гробнице стрељаних од 12. септембра 1944. године историчар Слободан Марковић и историчар Бојан Димитријевић из Института за савремену историју.

Како је објашњено, некадашњи затвор налази се код самог улаза на Аду Циганлију, код превлаке. Реч је о примарној гробници, а постоје индиције да су посмртни остаци генерала Михаиловића ископани и пресељени на друго место, навео је Хомен, представљајући резултате двогодишњег рада Комисије. Хомен је најавио да ће ускоро бити извршено скенирање примарне локације на Ади Циганлији, од којег ће зависити да ли ће бити извршена и ексхумација, али није презизирао када ће то бити.

На јучерашњој конференцији за новинаре показана је и шема на којој се види локација на којој је извршена егзекуција, као и старе фотографије затвора у коме је био заточен и ликвидиран командант ЈВуО, заједно са још неколицином људи те ноћи. Тужилац Радовановић одговорио је јуче и на питање које се тиче Боже Ђорђевића, кога су медији означили као ликвидатора Озне који је пуцао у потиљак Михаиловићу. Радовановић се, ипак, уздржао од коментара, рекавши да се име Ђорђевића, који је још увек жив, прерано појавило у јавности.

Чланови комисије су истакли да Комисија није нашла директне податке о месту и времену убиства, односно није дошла ни до каквог писаног трага ко је, када и где извршио погубљење Михаиловића, већ је свој закључак извела на основу бројних доказа прикупљених из разних архива и исказа сведока који су то чули из друге или треће руке.

Према речима Слободана Марковића, Комисија за тајне гробнице до сада је дошла до спискова од 24.000 људи стрељаних од 12. септембра 1944. године, а на основу спискова Озне који су сачувани. Рад Комисије је у функцији увођења владавине права, додао је Марковић и нагласио да је злогласна Озна и у случају Михаиловић спровела монтирано суђење и ликвидацију под окриљем ноћи, а све уз заверу ћутања државног врха. Судило се не само Дражи Михаиловићу, већ и Краљевини Југославији и њеним савезницима, Великој Британији и САД-у, нагласио је Марковић.

Б. Билбија

------------------------------------------

Потврђено писање „Политике”

Комисија за утврђивање чињеница о погубљењу и гробном месту генерала Драгољуба Михаиловића јучерашњим објављивањем налаза, практично је потврдила писање „Политике” од 17. априла 2009. године. Аутор текста са насловне стране, који је отворио питање утврђивања истине о последњим сатима живота команданта ЈВуО, је новинар Драган Влаховић, историчар по образовању и члан комисије која је касније основана.

објављено: 15.04.2011.

Последњи коментари

Светозар Максимовић | 15/04/2011 13:21

Jovanka Stepanovic | 15/04/2011 12:34
Славиша Вук | 15/04/2011 12:48

Поштене породице измириле су се одавно, родитељи нису пребацили омразу на децу, многи су схватили да су постојала два партизанска и два четничка покрета,
али наше криминалне породице и даље нам раде о глави. Дружим се са њиховом децом јер смо вршњаци пред пут на онај свет.
Задњи пасус текста открива сву истину о аболицији.
Лепо кажу.

marko Petrovic | 15/04/2011 13:23

Umesto mrtvog Mihailovića tražite živog Mladića bi bila poruka razumnih ljudi. Na žalost, kao što Latinka Perović kaže u svom intervju, četništvo je dio srpskog mentaliteta i dodao bih na to identiteta. Stoga se postavlja logično pitanje zašto Srbi ne osuđuju ratne zločine i genocid koje su počinili Srbi u prethodnim ratovima uključujući i II svetski rat.

Tomislav Krstić | 15/04/2011 23:58

Šta je to komisija za istinu o Draži uradila za 2 godine? Ništa! Odmah u početku se startovalo sa oznašem Učom i njegovom izjavom u ,,tajnosti'' datoj još pra 20godina da je Draža ubijen na Adi. Šta se promenilo za dve godine. Znatno je ojačao lobi Dražin. sada se piše jasnije i glasnije o Titovim zločincima i zločinima. O Draži se priča kao oslobodiocu i velikom antifašisti i u toj spirali zahteva, danas Vuk traži mauzolej za njega kao što ga ima Tito.
Ako smo jednom pogrešili ne dozvolimo da se pravi još veća glupost i skrnavljenje istine o Draži, velikom kvislingu, čija soldateska je poklala više ljudi u smedervskom kraju, za 4 nego što su uradili Turci za 400 god.Samo u jednom danu 29. aprila 1944 preko 70 meštana sela Drugovca. Titovi oznaši nisu pokazali takvu efikasnost i brutalnost, barem za nijansu. Pa od čijih para sada d a se prave mauzoleji i drugi spomenici?