Prema najavama beogradskih fakulteta, trećina visokoškolskih ustanova podići će cene školarina, a veliki broj njih predložio je i manju upisnu kvotu nego lane, pa će tako, izgleda, izboriti se za mesto na željenom fakultetu ove godine biti i teže i skuplje nego lane. Dekani nekoliko fakulteta sa kojima smo razgovarali smatraju da i sa povećanjem i bez povećanja cene školarina imaju velike gubitke, da dobijaju vrlo malo novca i da zbog neisplaćenih dugovanja države, koja je njihov osnivač, neki troškovi moraju da idu preko leđa studenata.

Iako je bilo najavljeno da će Poljoprivredni fakultet u Zemunu povećati školarinu za oko 30.000 dinara, uprava fakulteta je odustala od toga i predložila da cena školovanja bude povećana samo za visinu rasta inflacije. To znači da ona neće prelaziti 70.000 dinara, objašnjava dekan ove visokoškolske ustanove prof. dr Nebojša Ralević.

– Studije poljoprivrede su jako skupe, akademcima su neophodni razni materijali, hemikalije, imaju vežbe na terenu, pa ni cena koju smo prvobitno predložili ne bi pokrila sve troškove – kaže prof. dr Ralević.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta, povodom protesta hrvatskih studenata koji traže ukidanje školarina, kaže da bi njima najviše odgovaralo kada bi se svi njihovi studenti školovali o trošku države, jer cena koju plaćaju samofinansirajući akademci ne može da pokrije realnu cenu studija. Ipak, to zavisi od države, a ne od fakulteta – dodaje prof. dr Ralević.

Školarine će biti više za oko 10 odsto i na Elektrotehničkom fakultetu, što je nešto ispod nivoa inflacije, kaže dekan ovog fakulteta prof. dr Miodrag Popović, ističući da su, kada se računaju u evrima, školarine čak i niže nego prošlogodišnje.

Na Filološkom fakultetu studije će koštati kao i lane, 119.000 dinara.

– To jeste mnogo novca, međutim, fakultet je i sa takvim školarinama na gubitku, ali nemamo hrabrosti da ih podižemo – rekao je prof. dr Petar Bunjak, prodekan za nastavu na Filološkom fakultetu.

On ističe da u poslednjih desetak godina država pokušava da se „otarasi” državnih univerziteta i sva svoja dugovanja prema fakultetima prenosi na teret studenata.

– Visoko školstvo, tako, živi u onoj meri u kojoj „dere kožu” studentima. Iz godine u godinu, i pre ekonomske krize, smanjivani su iznosi koje je država davala fakultetima za materijalne troškove – napominje Bunjak, dodajući da je dug države prema Filološkom fakultetu dostigao čak 40 miliona dinara.

Da je finansijska situacija na fakultetima ozbiljna i teška slaže se i prof. dr Dušan Mitić, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Ova visokoškolska ustanova, kao i lane, upisuje u prvu godinu akademskih studija samo budžetske studente, a školarine za ostale nivoe studija biće povećane za oko 10 odsto.

Preporuka univerziteta i Ministarstva prosvete bila je da fakulteti ne povećavaju visine školarina i dok su se neki fakulteti oglušili o to, ističući da bez dovoljno sredstava od države ne mogu da izađu na kraj sa svojim troškovima, druge akademske ustanove uspele su da cene školarina čak i smanje. Tako će ove godine školarina na Hemijskom fakultetu biti za 2.000 dinara niža nego prošle, a na Pravnom fakultetu smanjena je čak za 10.000 dinara.

J. Beoković

-----------------------------------------------------------

Kovačević: Uvek podržavam studente

Uvek podržavam studente, i kada su u pravu, i kada nisu. Naravno da bih voleo da studije budu besplatne, ali to nije moguće. Zato postoje prijemni ispiti i budžetske kvote, zato se studenti rangiraju kako bi najbolji dobili besplatno školovanje, kaže za naš list rektor Beogradskog univerziteta profesor dr Branko Kovačević, odgovarajući na pitanje kako komentariše studentske proteste u Hrvatskoj i da li se plaši da će biti slična reakcija i naših akademaca zato što su fakulteti povećali školarine.

– Naš stav je generalno da školarine ne treba povećavati i neki su fakulteti povećali cenu studija samo za troškove inflacije. Mi jesmo preporučili da se smanje školarine, neki su i poslušali, kao na primer Pravni i Hemijski fakultet. S druge strane, i fakulteti pokušavaju da kompenzuju ono što im duguje država, kažu da moraju da plate struju, telefon, vodu…Neki imaju svoje prihode i situacija je onda sasvim drugačija. Trebalo bi da svi fakulteti zarađuju, jer će država teško imati novca da plati sve – kaže rektor Kovačević.

On navodi primer Pravnog fakulteta koji daje besplatno knjige i napravio je sjajan prostor u svetskim okvirima, tzv. inteligentnu zgradu.

– Oni su investirali pametno u studentski i nastavnički standard i to je put koji bi svi trebalo da slede – ne samo da se uzme plata i stavi u džep, nego da studenti vide da je nešto drugačije urađeno, pa će i oni drugačije da razmišljaju – kaže dr Kovačević.

S. D.

-----------------------------------------------------------

Studiranje preskupo, razumeju protest kolega u Hrvatskoj

Studenti Beogradskog univerziteta i do sada su imali primedbe na visinu školarina, upravo zato potpuno razumeju svoje kolege u Hrvatskoj koji protestuju tražeći ono za šta se verovalo da je nestalo sa socijalizmom – besplatno školovanje.

– Školarine su kod nas više nego što bi trebalo da budu i nisu u skladu sa našim standardom. U Beču su školarine oko 700 evra, kod nas je najniži iznos školarine oko 1.000 evra, a naš standard je ipak mnogo niži. Trebalo bi da budu makar dvostruko niže, a ne da poskupljuju. Ja sam u prvoj godini bio samofinansirajući student i bilo je vrlo teško. Svakako da bih podržao proteste ukoliko bi došlo do njih – kaže Bojan Joković, student Ekonomskog fakulteta.

Po mišljenju Nebojše Vukelića, sa Filozofskog fakulteta, cene školarina su potpuno nerealne, jer se za plaćeno ne dobija praktično ništa. U nekim zemljama, po njegovim rečima, školarine su niže, a obrazovanje kvalitetnije.

– Ja sam na budžetu, ali se solidarišem sa kolegama koji su samofinansirajući studenti, jer mislim da su cene školarina nerealne. Pored visokih školarina, studenti sami kupuju knjige i plaćaju svaki ispit. Mislim da protest studenata u Hrvatskoj ima efekta i mislim da i ovdašnji studenti treba da protestuju, jer, ukoliko se ne bore organizovano za svoja prava, ništa se neće promeniti – kaže Vesna Stevanović, student Filozofskog fakulteta.

Dušan Tanazević, student arheologije, ističe da su cene školarina potpuno neadekvatne, a da profesori kasne i po nekoliko sati na predavanja.

– Školarina za ovu godinu koštala me je oko 120.000 dinara, a za taj novac ne dobijam ništa konkretno, osim još godinu dana na fakultetu – objašnjava Tanazević.

– Kao samofinansirajući student plaćam 111.000 dinara školarinu. Za taj novac dobijam samo prazan novčanik i stres. Više razmišljam kako da obezbedim pare, nego o studijama. Ukoliko budu organizovani protesti kako bi se izborili za besplatno školovanje, svakako ću se priključiti – kaže Marko Nikolić, koji studira istoriju.

Aleksandar Čvorić sa Filozofskog fakulteta smatra da bi školarine trebalo sasvim ukinuti.

– Cena školarine nije srazmerna kvalitetu nastave. Možda je to glavni razlog što se veliki broj studenata opredeljuje za privatne fakultete. Cena je gotovo ista, uslovi studiranja su bolji, a i lakše se završava – smatra Čvorić.

– Za 1.500 evra godišnje na bilo kom privatnom fakultetu može mnogo brže i lakše da se stekne diploma. Kao samofinansirajući student, platio sam godinu studija 111.000 dinara, a za to nisam dobio ništa. Protesti od pre tri godine nisu sasvim uspeli, ali, ipak, to je jedini način da se studenti izbore za svoja prava – kaže Miodrag Mesarović, student arheologije.

Nataša Ribić sa Filozofskog fakulteta ističe da je cena studiranja previsoka i da će, ako se ovako nastavi, biti sve manje studenata, odnosno sve manje obrazovanih ljudi. Po njenom mišljenju, visoke cene su sigurno jedan od razloga što studenti masovno prelaze na privatne fakultete.

– Teško je biti samofinansirajući student, jer mi, pored toga što plaćamo školarinu, nemamo pravo ni na obroke u studentskim menzama, ni na smeštaj u domu, plaćamo ispite. Godina studiranja psihologije košta oko 113.000 dinara, jedina olakšavajuća okolnost je što se plaća u ratama – priča Sanja Samardžija, studentkinja psihologije.

Njena koleginica Ana Dedeić kaže da se za novac koji se izdvaja za školarinu ne dobija adekvatno znanje.

– Iako sam na budžetu, svakako bih se solidarisala sa samofinansirajućim studentima, a mislim da bi i moje kolege uradile isto. Kvalitet nastave zaista nije dobar. Protesti bi možda bili dobar način da se izborimo sa ovim problemom, ali nisam sigurna da li bi se dovoljno ljudi priključilo – ističe Ana Dedeić.

B. Mališ