Према најавама београдских факултета, трећина високошколских установа подићи ће цене школарина, а велики број њих предложио је и мању уписну квоту него лане, па ће тако, изгледа, изборити се за место на жељеном факултету ове године бити и теже и скупље него лане. Декани неколико факултета са којима смо разговарали сматрају да и са повећањем и без повећања цене школарина имају велике губитке, да добијају врло мало новца и да због неисплаћених дуговања државе, која је њихов оснивач, неки трошкови морају да иду преко леђа студената.

Иако је било најављено да ће Пољопривредни факултет у Земуну повећати школарину за око 30.000 динара, управа факултета је одустала од тога и предложила да цена школовања буде повећана само за висину раста инфлације. То значи да она неће прелазити 70.000 динара, објашњава декан ове високошколске установе проф. др Небојша Ралевић.

– Студије пољопривреде су јако скупе, академцима су неопходни разни материјали, хемикалије, имају вежбе на терену, па ни цена коју смо првобитно предложили не би покрила све трошкове – каже проф. др Ралевић.

Декан Пољопривредног факултета, поводом протеста хрватских студената који траже укидање школарина, каже да би њима највише одговарало када би се сви њихови студенти школовали о трошку државе, јер цена коју плаћају самофинансирајући академци не може да покрије реалну цену студија. Ипак, то зависи од државе, а не од факултета – додаје проф. др Ралевић.

Школарине ће бити више за око 10 одсто и на Електротехничком факултету, што је нешто испод нивоа инфлације, каже декан овог факултета проф. др Миодраг Поповић, истичући да су, када се рачунају у еврима, школарине чак и ниже него прошлогодишње.

На Филолошком факултету студије ће коштати као и лане, 119.000 динара.

– То јесте много новца, међутим, факултет је и са таквим школаринама на губитку, али немамо храбрости да их подижемо – рекао је проф. др Петар Буњак, продекан за наставу на Филолошком факултету.

Он истиче да у последњих десетак година држава покушава да се „отараси” државних универзитета и сва своја дуговања према факултетима преноси на терет студената.

– Високо школство, тако, живи у оној мери у којој „дере кожу” студентима. Из године у годину, и пре економске кризе, смањивани су износи које је држава давала факултетима за материјалне трошкове – напомиње Буњак, додајући да је дуг државе према Филолошком факултету достигао чак 40 милиона динара.

Да је финансијска ситуација на факултетима озбиљна и тешка слаже се и проф. др Душан Митић, декан Факултета спорта и физичког васпитања. Ова високошколска установа, као и лане, уписује у прву годину академских студија само буџетске студенте, а школарине за остале нивое студија биће повећане за око 10 одсто.

Препорука универзитета и Министарства просвете била је да факултети не повећавају висине школарина и док су се неки факултети оглушили о то, истичући да без довољно средстава од државе не могу да изађу на крај са својим трошковима, друге академске установе успеле су да цене школарина чак и смање. Тако ће ове године школарина на Хемијском факултету бити за 2.000 динара нижа него прошле, а на Правном факултету смањена је чак за 10.000 динара.

Ј. Беоковић

-----------------------------------------------------------

Ковачевић: Увек подржавам студенте

Увек подржавам студенте, и када су у праву, и када нису. Наравно да бих волео да студије буду бесплатне, али то није могуће. Зато постоје пријемни испити и буџетске квоте, зато се студенти рангирају како би најбољи добили бесплатно школовање, каже за наш лист ректор Београдског универзитета професор др Бранко Ковачевић, одговарајући на питање како коментарише студентске протесте у Хрватској и да ли се плаши да ће бити слична реакција и наших академаца зато што су факултети повећали школарине.

– Наш став је генерално да школарине не треба повећавати и неки су факултети повећали цену студија само за трошкове инфлације. Ми јесмо препоручили да се смање школарине, неки су и послушали, као на пример Правни и Хемијски факултет. С друге стране, и факултети покушавају да компензују оно што им дугује држава, кажу да морају да плате струју, телефон, воду…Неки имају своје приходе и ситуација је онда сасвим другачија. Требало би да сви факултети зарађују, јер ће држава тешко имати новца да плати све – каже ректор Ковачевић.

Он наводи пример Правног факултета који даје бесплатно књиге и направио је сјајан простор у светским оквирима, тзв. интелигентну зграду.

– Они су инвестирали паметно у студентски и наставнички стандард и то је пут који би сви требало да следе – не само да се узме плата и стави у џеп, него да студенти виде да је нешто другачије урађено, па ће и они другачије да размишљају – каже др Ковачевић.

С. Д.

-----------------------------------------------------------

Студирање прескупо, разумеју протест колега у Хрватској

Студенти Београдског универзитета и до сада су имали примедбе на висину школарина, управо зато потпуно разумеју своје колеге у Хрватској који протестују тражећи оно за шта се веровало да је нестало са социјализмом – бесплатно школовање.

– Школарине су код нас више него што би требало да буду и нису у складу са нашим стандардом. У Бечу су школарине око 700 евра, код нас је најнижи износ школарине око 1.000 евра, а наш стандард је ипак много нижи. Требало би да буду макар двоструко ниже, а не да поскупљују. Ја сам у првој години био самофинансирајући студент и било је врло тешко. Свакако да бих подржао протесте уколико би дошло до њих – каже Бојан Јоковић, студент Економског факултета.

По мишљењу Небојше Вукелића, са Филозофског факултета, цене школарина су потпуно нереалне, јер се за плаћено не добија практично ништа. У неким земљама, по његовим речима, школарине су ниже, а образовање квалитетније.

– Ја сам на буџету, али се солидаришем са колегама који су самофинансирајући студенти, јер мислим да су цене школарина нереалне. Поред високих школарина, студенти сами купују књиге и плаћају сваки испит. Мислим да протест студената у Хрватској има ефекта и мислим да и овдашњи студенти треба да протестују, јер, уколико се не боре организовано за своја права, ништа се неће променити – каже Весна Стевановић, студент Филозофског факултета.

Душан Таназевић, студент археологије, истиче да су цене школарина потпуно неадекватне, а да професори касне и по неколико сати на предавања.

– Школарина за ову годину коштала ме је око 120.000 динара, а за тај новац не добијам ништа конкретно, осим још годину дана на факултету – објашњава Таназевић.

– Као самофинансирајући студент плаћам 111.000 динара школарину. За тај новац добијам само празан новчаник и стрес. Више размишљам како да обезбедим паре, него о студијама. Уколико буду организовани протести како би се изборили за бесплатно школовање, свакако ћу се прикључити – каже Марко Николић, који студира историју.

Александар Чворић са Филозофског факултета сматра да би школарине требало сасвим укинути.

– Цена школарине није сразмерна квалитету наставе. Можда је то главни разлог што се велики број студената опредељује за приватне факултете. Цена је готово иста, услови студирања су бољи, а и лакше се завршава – сматра Чворић.

– За 1.500 евра годишње на било ком приватном факултету може много брже и лакше да се стекне диплома. Као самофинансирајући студент, платио сам годину студија 111.000 динара, а за то нисам добио ништа. Протести од пре три године нису сасвим успели, али, ипак, то је једини начин да се студенти изборе за своја права – каже Миодраг Месаровић, студент археологије.

Наташа Рибић са Филозофског факултета истиче да је цена студирања превисока и да ће, ако се овако настави, бити све мање студената, односно све мање образованих људи. По њеном мишљењу, високе цене су сигурно један од разлога што студенти масовно прелазе на приватне факултете.

– Тешко је бити самофинансирајући студент, јер ми, поред тога што плаћамо школарину, немамо право ни на оброке у студентским мензама, ни на смештај у дому, плаћамо испите. Година студирања психологије кошта око 113.000 динара, једина олакшавајућа околност је што се плаћа у ратама – прича Сања Самарџија, студенткиња психологије.

Њена колегиница Ана Дедеић каже да се за новац који се издваја за школарину не добија адекватно знање.

– Иако сам на буџету, свакако бих се солидарисала са самофинансирајућим студентима, а мислим да би и моје колеге урадиле исто. Квалитет наставе заиста није добар. Протести би можда били добар начин да се изборимо са овим проблемом, али нисам сигурна да ли би се довољно људи прикључило – истиче Ана Дедеић.

Б. Малиш