Најава Градске управе за социјалну и дечју заштиту у Новом Саду да ће труднице у овом граду добијати сто одсто зараде док су на трудничком боловању изазвала је велику радост будућих мама, али и негодовање трудница које ће у крштеницу своје бебе уписати назив неког другог града у Србији. Наиме, иако се трудничко боловање пред законодавцем третира као и свако друго боловање и будуће маме добијају свега 65 одсто зараде, локалне самоуправе Београда и Новог Сада „својим” трудницама из сопствених буџета надокнађују 35 одсто до њихове пуне зараде.

Незадовољство будућих мама артикулисао је родитељски портал bebac.com који тражи да се право трудница на 100 одсто плаћеног трудничког и породиљског одсуства системски реши на нивоу целе државе.

Сава Стефановић, главни и одговорни уредник портала, каже да они поздрављају намеру Градске управе за социјалну и дечју заштиту Новог Сада да трудницама са боравиштем у овом граду које су због болести и компликација у трудноћи спречени да раде, омогући примање пуне плате за време боловања.

– Међутим, тиме се, као и ранијом одлуком градских власти у Београду, труднице у Србији доводе у неравноправан положај, а свим будућим родитељима се индиректно поручује да се преселе у Београд или Нови Сад. Поставља се питање – шта је са трудницама из Зрењанина, Суботице, Крагујевца, Зајечара, Лесковца, Беле Паланке или из других општина у Србији чији буџети не могу да подмире такве потребе? Држава мора системским законом да реши питање новчане надокнаде за време трудничког боловања – истиче Сава Стефановић.

Наш саговорник подсећа да многе жене одлуку о материнству одлажу за четврту деценију и додаје да су неке од њих принуђене да одржавају трудноћу и одлазе на боловање да би на свет донеле здраво потомство.

– Држава се декларативно залаже за подизање наталитета, али у стварности не улаже повећан напор да се рађа више беба у нашој земљи. Ако новац за трудничко боловање не може да се издваја из републичког буџета, нека се локалним самоуправама да упутство колико средстава имају на располагању за ову врсту финансијске помоћи родитељима – предлаже Сава Стефановић.

Званичници Министарства здравља истичу да подржавају ову иницијативу, али подсећају да је трудничко боловање у очима законодавца синоним за било које друго боловање и истичу да смо у болести – сви равноправни. Зорица Павловић, помоћник министра здравља каже да аргументи јесу оправдани, али да у републичком буџету нема новца за пуну исплату зарада женама на трудничком боловању.

– Према Закону о здравственом осигурању пре 2005. године накнада зараде за боловање износила је 85 одсто плате, а од те године особа која се налази на боловању добија 65 одсто зараде и то правило важи за све. Наталитет јесте приоритет, али ми морамо да имамо одржив финансијски систем и да обезбедимо једнакост свих осигураника. Према Закону о здравственом осигурању сви оболели имају иста права, а ако бисмо само једној категорији болесника дали привилегију то би значило дискриминацију осталих – сутра би могли да се јаве сви онколошки болесници да траже сто одсто зараде док су на боловању – каже Зорица Павловић.

Наша саговорница истиче да подстицање рађања није обавеза само Републичког завода за здравствено осигурање већ дужност целе државе и додаје да су неке локалне самоуправе већ уврстиле подстицање рађања у свој приоритет. Она такође подсећа да је донет закон о финансирању локалних нивоа власти који даје простора да се подстицање рађања финансира на општинском нивоу.

Председник Уније послодаваца Србије Драган Марјановић каже да држава која води рачуна о наталитету мора да пронађе начин за подстицање рађања. Он предлаже да се уштедом на највишем државном нивоу пронађу средства за исплаћивање пуне зараде женама на трудничком боловању.

------------------------------------------------------------

Бугари исплаћују 130 одсто плате

Сава Стефановић каже да труднице у већини европских земаља добијају пуну плату за време трудничког боловања, а корак даље ка финансијском оснаживању будућих мама учинила је Бугарска која трудницама даје 130 одсто плате док су на боловању. Данска, Шведска, Финска и Норвешка увеле су и обавезно плаћено одсуство за све новопечене очеве.