Правне послове у државним органима треба да обављају само свршени студенти државних правних факултета, закључак је Конференције заједница државних правних факултета у Србији. Они су, у саопштењу за јавност, затражили да држава настави са доношењем по хитном поступку Закона о резервисаним занимањима по којем се, како се истиче, обављање правних послова у државним органима поверава искључиво лицима која су завршила државне правне факултете. Уз опаску да такав закон има већина земаља Европске уније, у закључку Конференције се објашњава да „држава има посебну одговорност за образовање кадрова који ће радити у државним органима“.

Док једни истичу да се није приватни правни факултет нашао упетљан у аферу због „продавања диплома”, већ државни, други наводе да се на приватним факултетима масовно „купују дипломе”, односно да су захтеви који се стављају пред студенте мали или никакви.

Професор Правног факултета у Београду и некадашњи министар просвете, Гашо Кнежевић, коментаришући захтев државних правних факултета издваја „за” и „против” таквог предлога.

– Тај захтев се базира на појму квалитета, тврдиће се да они који су завршили државне факултете имају по дефиницији виши ниво знања него што имају они са приватних факултета. У овој фази је то највероватније истина, јер ја осим државних факултета знам само два озбиљнија правна факултета, док остали служе за издавање диплома. С друге стране, уколико је држава отворила могућности приватног студирања, није укинула ни један факултет кроз процес акредитације, онда не видим никакав основ да се тражи да само са државних факултета могу лица да се запошљавају у државном сектору – каже Кнежевић.

Он истиче да тржиште рада може донекле да регулише оно што се тражи оваквим захтевом: ако они који одлучују о запошљавању препознају квалитет на државним факултетима, даће предност младима који их завршавају у односу на оне који имају диплому приватног факултета.

– Свако вештачко искључивање приватних факултета, наредбом или било чиме од стране државе било би противно основним слободама, али било би противно и актима саме те државе, Закону о високом образовању. Подносиоци захтева, нарочито као правници, не смеју да ниподаштавају акта сопствене државе – истиче Кнежевић.

Будући да је и при запошљавању често важније ко је чији, а не са ког факултета има диплому, Кнежевић каже да ће време и чињеница да су Србији неопходни стручни кадрови, чији се мањак итекако осећа, највише утицати на подизање нивоа високог образовања.

Слични захтеви и алармантне тврдње које су изношене у јавности и ранијих година су се могле чути од представника државних факултета, нарочито пред упис нових студената, истиче Владимир Водинелић, декан Правног факултета приватног Универзитета „Унион”.

– Прошле године је ректор државног универзитета у Београду, Бранко Ковачевић, објавио како ће за поједина занимања, а ту је била између осталог и медицина, као и право, бити могуће да их обављају само они који су дипломирали на државним факултетима. Дакле, ово што смо сад имали прилике да чујемо је ново, али је подједнако тако неодрживо као и све оно што је томе ранијих година претходило. Најкраће, такво решење, које, сигуран сам, никада неће постати закон, било би противно Уставу који не познаје разлику у погледу приступа занимања која би се заснивала на томе да ли је неко диплому добио на приватном или државном факултету – рекао је Водинелић.

Он оцењује да је оваква иницијатива „ван савремености” и подсећа да се Министарство просвете и науке прошле године није сложило са сличним изјавама ректора Ковачевића.

Какав је њихов став ове године, јуче се није могло сазнати, док нам је у Министарству за државну управу и локалну самоуправу и Министарству рада и социјалне политике речено да они нису надлежни да коментаришу или разматрају овакав захтев. Председник Националног савета за високо образовање, проф. др Срђан Станковић изјавио је да се на њиховим седницама није разматрао закључак Конференције, као и да је држава та која може категорички да одреди своје потребе и у зависности од њих, евентуално, затражи одређену врсту кадрова.