Дуг пут до правде за жртве лекарских грешака

Пацијенту који је после грешака у лечењу и операције на Војномедицинској академији у Београду, остао без левог бубрега, Апелациони суд у Београду пресудио је надокнаду штете од 1.200.000 динара. Ово би била и охрабрујућа вест, будући да се грешке лекара тешко процесуирају, да несрећни пацијент на овакву одлуку није чекао читавих 21 годину!

Грађанин, чије име није објављено будући да је реч о здравственом проблему, на ВМА је примљен 1990. године због почетне гангрене на крвним судовима ноге, али је онда због тромба оперисан. Тек у току операције утврђено је да је пацијент имао урођену аномалију, па је приликом пресецања симпатичког нерва дошло и до пресецања мокраћног канала, услед чега је дошло до изливања мокраће у организам. То је довело до друге операције, у којој је пацијенту одстрањен леви бубрег.

На Институту за судску медицину за „Политику” само незванично пристају да коментаришу случај.

– Страшно је ако лекар направи грешку, каква је, на пример, пресецање уретера, а не види је на време и не учини све да спасе бубрег – каже докторка из Института за судску медицину .

Суд је утврдио да постоперативни ток, након прве операције није текао нормално и да се можда могло спречити вађење бубрега да се реаговало на време. При томе, пацијент је након прве операције указивао лекарима да се не осећа добро, да му отичу зглобови и стомак, али га нико није слушао. Такође, суд је утврдио и пропусте у вођењу медицинске документације. Епилог је био - извађен бубрег, за 30 одсто умањена општа животна активност пацијента и суђењe које је трајало више од две деценије.

Доктор медицинског права Хајрија Мујовић-Зорнић, сарадник Института друштвених наука, je iизненађена што је парница трајала 20 година.

– То указује на неке неправилности или несналажење суда у предметима из медицинског права. Генерално, код нас ни вештачења нису прецизна, па често судија не поставља суштинска питања, него се изгуби у периферним дијагнозама, које дезавуишу сам поступак – каже Мујовић-Зорнић.

Она верује да, када би се овакав поступак покренуо данас, не би трајао толико дуго, јер би држава сносила последице због неажурности и непотребне дужине поступка. Др Мујовић-Зорнић каже да је накнада од милион и 200.000 динара велика за наше услове, али мала за европске стандарде. Код процене нематеријалне штете иде се на правичну накнаду, а накнада никада не може да буде одговарајућа, јер је релативно шта је велико, а шта мало, с обзиром да је жртви лекарске грешке нарушено здравље.

Дијана Радовић, испред групе грађана који пред судовима воде поступке због лекарских грешака, каже да и поменути случај показује колико се недопустиво дуго воде поступци.

– За нас је то тешка борба, која траје дуги низ година, суочавамо се са администрацијом, рочиштима, отказивањима… То је страшан психолошки терет о коме ја могу да причам, али то не може да осети онај ко није прошао кроз то. Сваки одлазак пред суд је велики стрес, данима после тога не можете да функционишете. Агонија је и живот са сазнањем да нико није сносио одговорност – каже Дијана, мајка 19-годишње Јелице која је умрла после операције чукљева на приватној клиници.

Радовићева наводи да тренутно у групи имају случај смрти жене који се пред судовима води већ 17 година за смрт жене, а који су покренули њени родитељи и њен син. Исход суђења нису дочекали родитељи пацијенткиње који су умрли, за правду се и даље бори њен син.

– У правосуђу постоје опструкције. Имамо случај Зорана Матића, који је умро после операције вена, тај поступак траје 11 година. Једном судији је било потребно девет година да потврди прву пресуду по којој је лекар које је оперисао Матића осуђен на годину дана затвора и то се сада налази пред Апелационим судом. Породица Новаковић води спор девет година, у којем доказује оклоности смрти сина Зорана – наводи Дијана Радовић.

Оливера Поповић

-----------------------------------------------------------

Осигурани лекари

– Нашим прописима је предвиђено да се у случају парничног поступка за накнаду штете обавезују директно здравствене установе. У Лекарској комори сматрамо да та одговорност треба да буде појединачна и зато смо отишли корак даље и све лекаре осигурали појединачно. То је око 31.000 лекара – каже директорка Лекарске коморе др Тања Радосављевић