Директори појединих школа у Новом Пазару на почетку ове школске године на муци су ког исламског вероучитеља да запосле. Закон их обавезује да запосле оне са списка који им је послало Министарство просвете, али их Исламска заједница у Србији упозорава да ће – ако не ангажују вероучитеља са њиховог списка – то изазвати бојкот наставе. „Нема право ни министар ни било ко други да одређује ко ће да буде вероучитељ, јер је настава веронауке ствар верских заједница”, категоричан је муфтија Муамер Зукорлић. У Основној школи „Селаковац” директор Ахмедин Ђерлек већ на почетку школске године доживео је непријатности јер је ангажовао „погрешног” вероучитеља, а Елведину Т. (33), одређена је мера задржавања до 48 сати због сумње да је физички напао директора. Иако из Исламске заједнице Србије истичу да је на списку вероучитеља, који први пут ове године потписује само представник Исламске заједнице Србије, реис-ул-улема Адем Зилкић, 61 одсто њих из Исламске заједнице у Србији, према речима Хајрудина Балића, председника Удружења наставника исламске вероунауке Исламске заједнице у Србији, има доста оних који су остали без посла.

– Промењени су сви вероучитељи у Тутину и Сјеници, а у Новом Пазару без посла ће да остане петнаестак колега – казао је Балић, додајући да страхује да ће и он остати без посла у новопазарској Економској школи.

Муфтија београдско-новосадски Решад Плојовић каже да има проблема у извођењу наставе у школама, јер Министарство просвете није уважило списак вероучитеља који им је послала Исламска заједница у Србији.

– Родитељи су љути што су промењени исламски вероучитељи и најављују да ће са својом децом бојкотовати наставу – истиче муфтија.

За проблем веронауке делимично је „прозвана” и Српска православна црква. Међутим, поводом изјаве главног муфтије Исламске заједнице у Србији, Муамера Зукорлића – да иза догађаја којима се угрожавају права муслимана у Србији стоји СПЦ – до закључења овог издања није се огласио нико од великодостојника СПЦ.

Исламска заједница у Србији недавно је позвала СПЦ, али и све друге традиционалне цркве и верске заједнице, да се изјасне о смењивању Мевлуда Дудића, који је у Комисији представљао Исламску заједницу у Србији, и „дискриминаторској одлуци” владе којом ова верска заједница више нема представника у овом владином телу из својих редова. Муфтија Плојовић објашњава да је на тај захтев одговорила једино Римокатоличка црква.

– Добили смо допис у којем се истиче да су они заинтересовани за решење проблема путем дијалога, као и да саопштење из Комисије за веронауку у којем је наведено да је Мевлуд Дудић опструисао рад Комисије није став њиховог представника – каже муфтија Плојовић.

Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије, Адем Зилкић, каже за наш лист да је исламска веронаука добро почела у школама.

– Проблеми настају углавном тамо где се покушава да се мимо закона задрже неки вероучитељи ван списка, који може да предложи само Комисија за веронауку и шаље га Министарству просвете на одобрење. То су углавном они вероучитељи који су у току претходних догађања у вези са избором у Бошњачки национални савет, као и током рада прошле године, показали да су се, поред оне делатности коју треба да обављају у школама, бавили политиком и углавном то преносили на аспекте образовања. Верујем да ће протеста бити, али они немају капацитета за веће протесте јер оно што тврде не стоји, а људи препознају да се са веронауком манипулише у циљу придобијања за политичке циљеве – истиче реис Зилкић.

Он наглашава и да Исламска заједница Србије има изузетну сарадњу са СПЦ, а да посебно добар однос имају са владиком Иринејом, као и да је опасно што муфтија Зукорлић, после покушаја стварања одбојности према држави, покушава да код својих присталица створи анимозитет и према српској цркви. Реис истиче да је тачно да постоје проблеми с повраћајем имовине исламској заједници, о чему је муфтија Зукорлић такође говорио на конференцији за новинаре, али да је једини кривац за то сама исламска заједница.

– Дирекција за реституцију је тражила, с обзиром  на то да постоји двојност у исламској заједници, да се легитимише и једна и друга верска заједница, односно управљачка структура, и да кажу ко је наследник континуитета из 1930. године, заправо ко је аутентичан. Ми, и једни и други, аплицирали смо са истим потврдама, исте садржине и Дирекција није могла да препозна која је традиционална заједница. Ту је проблем, не у држави нити у Закону о реституцији – истиче реис Зилкић.

Исламска заједница Србије тражила је да се Министарство вера изјасни која је од две исламске заједнице традиционална. Тренутно се пажљиво изучава коју ће од две опције министарство задужено за регистрацију цркава и верских заједница препоручити као јединствену и традиционалну, пренела је јуче агенција Танјуг.

Ј. Чалија –С. Бакрачевић