Ивана Д. (1965) је још 1988. године положила возачки испит, од када је активан возач аутомобила. У међувремену јој се вид погоршао, већ годинама носи наочаре, али и даље нема никаква ограничења уписана у возачку дозволу нити их је она то тражила, када је на сваких 10 година продуживала важност возачке дозволе. За разлику од ње, они који су имали диоптрију у тренутку полагања возачког испита, имају краћи период обнављања важности возачке дозволе и сваки пут морају да обаве лекарски преглед.

Да ли је то дискриминација једних у односу на друге грађане са истим здравственим проблемом? Постоји ли ефикаснији систем здравствене контроле возача? Недавно усвојени „Правилник о ближим здравственим условима које морају да испуњавају возачи одређених категорија моторних возила” детаљно је навео која здравствена стања и обољења ће убудуће возаче ограничавати да буду за воланом, али се не односи на ограничења везана са ношење наочара или сочива.

Дамир Окановић, из невладине организације Комитет за безбедност саобраћаја, каже да се по закону, од првог здравственог прегледа, који претходи добијању возачке дозволе, прегледи не траже до 65 године, када закон то тражи по други пут.

– Међутим, сваки лекар који утврди обољење које утиче на способност возача, дужан је да о томе обавести територијално надлежну полицијску станицу. Тако је по прописима, али у пракси имамо случај познате личности која је имала врло тешку повреду руке и након тога је затечен како управља возилом иако је његова способност била проблематична – наводи Окановић.

Он каже да се, због несавесних лекара који не поштују ове обавезе, не може приморати возачка популација да иде чешће на прегледе. Годишње у Србији возачку дозволу добије око 80.000 људи.

– Пропусте можемо решити тако што би и лекари сносили одговорност, ако се докаже да је до саобраћајне несреће дошло због здравствене неспособности возача која је негде регистрована а није пријављена – сматра Окановић.

Професор др Богољуб Перуничић, помоћник директора Института за медицину рада који је учествовао у изради Правилника, наводи три корака, неопходна за унапређење здравствене контроле возача.

– Сада је сваки лекар дужан да, када региструје поремећај здравственог стања који може да утиче на вожњу, то пријави МУП-у. Требало би и да су возачи свесни да када западну у здравствене проблеме које их чини неспособним за вожњу – сами то пријаве надлежнима. Трећи корак је да једини стручњаци који могу да раде процену здравствених способности буду специјалисти медицине рада, уз психолога – наводи др Перуничић.

Управљање возилом може да буде занимање и део свакодневних активности. Када је то нечије занимање, лекари у том случају не оцењују здравствену, него радну способност за управљање моторним возилом и тада су здравствени услови строжији.

О. Поповић

-----------------------------------------------------------

Вожња без једног ока?

Да ли човек може безбедно да вози ако нема једно око? „Нашим законом то није предвиђено, али постоје различита тумачења. Истраживања у свету су показала да човек после три-четири године после губитка ока, полако кроз сопствену свест, мождане механизме и прилагођавање, успева да створи такозвани дубински вид. Таква особа може да вози, али само ако је вид на другом оку врло квалитетан”, наглашава др Перуничић.

-----------------------------------------------------------

Милинић: Тај систем не функционише

– Када полиција утврди да неки возач често изазива незгоде, па посумња да би иза тога могли да стоје здравствени разлози и пошаље таквог возача на циљани здравствени преглед, тада лекар детаљно опише здравствено стање, постави дијагнозу и препоручи ограничење у возачкој дозволи. Међутим, када у редовном прегледу лекар утврди да постоје здравствени проблеми, који ограничавају способност управљања возило, ретки су случајеви када лекар о томе обавести полицију. То, морам да кажем, скоро да не функционише – каже Благоје Милинић, пензионисани руководилац саобраћајне полиције.

Милинић додаје да колико му је познато, у пракси није било случаја да је на одговорност позван лекар, који није правовремено пријавио неки здравствени проблем возача, а да је касније дошло до саобраћајне несреће управо због здравствене неспособности.