Društvo
Efekat Tito
Izložba prikazuje poklone koje su radnici, učenici, zubari i mnogi drugi, uglavnom iz ljubavi, poklanjali Josipu Brozu
Šta je zajedničko kaluđericama iz manastira Sveti Stefan u Aleksincu, rudarima iz Trepče, ili učenicima Osnovne škole „Goce Delčev” iz Makedonije? Svi oni su žarko želeli da Josipu Brozu Titu poklone nešto lepo i vredno za 25. maj, fiktivni dan njegovog rođendana, i na taj način izraze neizmernu ljubav i zahvalnost najvećem sinu naših naroda i narodnosti. Mnogi od tih darova mogu se videti na nedavno otvorenoj izložbi u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu – od raznih portreta manjeg i većeg formata, s kojih se ponosno smeši drug Stari, pa do ogromnih maketa vagona. Granica ljubavi prema vođi nije postojala, što dokazuje i poklon ribara iz Titograda – preparirana pastrmka za Ginisa, duga, bez ribarskog preterivanja, čitav metar i po!
Izložba pod nazivom „Efekat Tito”, koja je otvorena do 1. maja, odlično je osmišljena postavka, na kojoj se, pored poklona Titu, na video-bimovima mogu videti i snimci sletova i razgovori sa ljudima koji su govorili o oduševljenju zbog susreta sa Brozom.
Prema rečima autorke Marine Dokmanović, postavka je zamišljena kao oštra kritika kulta ličnosti i određene vrste masovnog ponašanja. Međutim, susret s portretima Broza, bar kad je reč o posetiocima koji su juče svratili u bivši muzej 25. maj, nije delovao previše kritički. Nego, nekako i očekivano, nostalgičarski.
Pored portreta s potpisom „Svom voljenom komandantu”, koja je Titu stigla od 11. hrvatske brigade KNOJA-a, dve slatke bakice, možda učesnice nekog od sletova, sa osmehom i sjajem u očima posmatrale su lik velikog vođe. Jedna od njih komentariše: „Nema više takvih”. Moguće da je to isto mislio i umetnik Miloš Golubović, koji je uradio sliku „Priča o Bosni”, na kojoj se u žustroj raspravi vide Staljin i Tito, dok ih sa zida posmatra portret Lenjina.
Na izložbi se mogu videti i vrlo simpatične stone lampe, koje su mnogi voleli da poklanjaju. Jedna takva lampa stigla je Brozu od železničara Jugoslavije sa posvetom: „Povodom završetka petogodišnjeg plana za četiri godine”. U prostoriji namenjenoj monumentalnijim poklonima, moguće je videti prelep model mosta u drvetu i pomalo naivnu maketu pristaništa koju su s ljubavlju, a svakako i sa strepnjom, pravili ljudi iz Ratne mornarice, 1957. godine. Tu su i velike makete vagona i jednog autobusa. Trud koji su autori ulagali da bi iskazali vernost vođi srećne zemlje radnika i seljaka zaista je vredan svake hvale. Među eksponatima su se našli i maketica zubarske ordinacije, kakve i danas postoje u srpskim domovima zdravlja. S tom razlikom što sada obično skupljaju prašinu, jer se popravka zuba plaća kod privatnika. A onomad... beše za džabe.
Autorka izložbe, Marina Dokmanović, smatra da je upravo kontinuitet masovnog ponašanja doveo da užasa devedesetih godina.
– Svi ti sletovi, na stotine izvezenih goblena koje je Tito dobijao, pa dečje cipelice... Zamislite sate i sate izgubljenog vremena – kaže Dokmanovićeva.
Bez obzira na to, bakice sa sjajem u očima, na trenutak vraćene u mladost, izgledajući kao dve srednjoškolke, polako i detaljno su proučavale eksponate i na video-bimu pažljivo pratile snimak sleta, i ispovest devojke koja je, o užasa, izgubila takt prilikom plesa na stadionu JNA. Tito joj nije zamerio.
Poruka izložbe? Sve je već, u jednom stihu, formulisao pesnik Aca Sekulić, pišući poklon-pesmu Titu: „To majka više ne rađa”. Tumačiti po volji...
Poslednji komentari
Док ми у Београду приређујемо овакве изложбе,највиши представници (потпредседник и министар полиције) полажу цвеће на ново откривеном стратишту у Словенији и траже што хитнију и компетнију истрагу о жртвама,наредбодавцима и извршиоцима злочина,па и у архивама у Београду. Затим, у градској скупштини Загреба покреће се иницијатива да се промени назив загребачког трга који носи Титово име и маршалску титулу,као и да нигде у Хрватској не постоји трг или улица са Титовим именом. Две српске партије у Ц. Гори траже од Владе и председника Вујановића да се надлежни црногорски органи ангажују око истраге у вези са овим злочином.
...stvarno bili smo opcinjeni njime...ja sam rodjena beogradjanka (sa Dorcola) i kao malo dete prvi put sam videla Tita i Jovanku uzivo...posle sam ga videla jos pet puta,... jednom sam ga videla jedno cetiri metara dalje od mene...nikada nisam zaboravila taj moj utisak , bio je u uniformi...imao je neku karizmu i izgled koji je u meni bio probudio strah i postovanje...kada je umro, i ja sam bila u redu na Tasmajdanu osam sati da mu odam poslednju pocast...i ja sam plakala, kao mnogi moji sugradjani u ono vreme...najcesce pitanje koje je kruzilo bilo je:"...i sada sta ce biti?Daj Boze da se ne dogodi rat...!"Danas mislim da u toj njegovoj bivsoj SFRJ najzahvalniji za stvaranje one drzave treba da mu budu Hrvati, pa Slovenci, onda Siptari sa Srbskog Kosmeta i na kraju muslimani Bosanci...Na italijansko-slovenackoj granici, izmedju Gorizia i Nove Gorice na slovenackoj strani pise kamenom ogromnim slovima NAS TITO sto se i dan-danas vidi sa italijanske strane i sa slovenacke...po nekada gledam taj natpis i kazem sama sebi:"...pa da, i treba da ga uzdizu, da nije bilo njega..."Za nas Srbe on nije bio nesto posebno, da tako kazem...u dobru i u zlu, pripada i nasoj srbskoj istoriji...samo da je bio malo manje anti-Srbski nastrojen vise bih ga postovala kao istorijsku licnost....to je moj komentar....
Tito je bio vazan licnost posle II. svetskog rata. A jos vazniji 1948. godine, a i posle. Smirivao zahuktalo drustvo, nacrtao plan po kome ce se konsolidovati daljnji tok.
Ali njegovo vreme je istorija. Nikad vise nece se vartiti. S tim treba treba da budu svi nacisto.
Sada - i posle Milosevica - formira se jedno sasvim drugaciji oblik drustva. Nema vise desnicara, levicara.
Svi politicki oblici polako nestaju. Nema ni strogog a cak ni labavog plana za buducnost. Sve je momentalno u tecnom obliku. Danasnji omladinci i ne znaju kakav je bio zivot u socijalizmu. Verujet, to je dobro. Izgrađuju jedan, nama sasvim nepoznat svet. Ni oni sami tacno ne znaju kakav ce biti. Nose ih strujanja. Samostalniji su. Ne veruju , ili veruju demagogima. Pred nama se oblikuje jedan sasvim novi nacin zivotovodnosti. Ratovi, oni "veli" su izasle iz mode. Mali ratovi su postali stalni u celom svetu. Nacije nemaju vise orijentacione odredbe. "Zivi za danas! Misli na sutra! Ali prekosutra je toliko daleko vreme! Ko zna sta ce biti prekosutra......."
Znaci, Tito je davni proslost danasnjoj omladini, koji nije ni losiji, ni bolji od ondasnjih omladinaca - danas starci. Svedoci smo tihoj revoluciji. Komunikacija dostupna svima. Nista ne moze sakriti. Nema vise tajni. Sve se zna...odmah...ili sutra.