Друштво
Ето мене, ето вас – ето Дана Војске
Зашто је Војска Србије добила нови празник – 23. април, објашњава један од иницијатора, историчар Душан Т. Батаковић
Војска Србије је променила свој празник, прешавши са обележавања Првог, на Други српски устанак. После шест година прославе Сретења, 15. фебруара, припадници оружаних снага ће од ове године обележавати нови Дан Војске Србије – 23. април, у знак сећања на дан када је у Такову, 1815. године, подигнут Други српски устанак.
У кабинету председника Србије „Политици” је потврђено да је одлуку о установљењу новог војничког празника потписао председник Борис Тадић и да је одлука објављена у „Службеном гласнику”. Предлог за нови Дан Војске председнику Србије упутио је министар одбране Драган Шутановац. Министар је, на јучерашњој свечаности Медиjа центра „Одбрана”, цитирао историчара Душана Т. Батаковића, садашњег амбасадора Србије у Паризу, „да Србија никада није била војна хунта па нема разлога да истовремено обележава Дан државности и Дан Војске”.
Наиме, од распада државне заједнице Србије и Црне Горе, и поновног формирања српске државе, Сретење се слави као државни празник и, истовремено, Дан Војске Србије. Душан Батаковић је за „Политику” потврдио да је он заиста један од иницијатора промене датума дана Војске, указујући да је тражен повољан датум који би добро одражавао не само богату војну традицију, већ и старину наше обновљене државе.
– Било је превише да се на Сретење обележава почетак устанка 1804. године и Сретењски устав... И онда, на то још додајете Дан Војске. Таква порука је погрешна, јер странци помисле да немамо бољих датума, па све славимо у једном, иако ми добро знамо да то не одговара историјској истини. Такође, наш свет још увек је доста натопљен идеологијом титоизма, слабо се сналази у разликовању кључних државотворних датума – истакао је Батаковић.
Према његовим речима, избором новог Дана Војске, помирене су и две династије у Србији – Карађорђевиће и Карађорђа који је 1804. на Сретење палио дуго угашени пламен слободе и – Обреновиће и Милоша Обреновића који је ту утуљену бакљу Првог устанка поново разгорео и кренуо да користи не само војна него и дипломатска средства у постизању државних циљева.
– Уосталом, Таковски устанак 1815. године познат је и по покличу кнеза Милоша „Ето мене, ето вас, рат Турцима” – напоменуо је Батаковић.
У новијој историји војничких празника, Дан ЈНА, или Дан Армије, 22. децембар, запамћен је као један од најупечатљивијих празника друге Југославије. Заборавља се, међутим, једна важна и прећутана чињеница на коју указује Батаковић: да је заправо први празник Титове армије био Стаљинов рођендан, 21. децембар, као и да се тај датум славио све до сукоба југословенских комуниста са Информбироом и Стаљиновим режимом у Москви. После раскида Тита и Стаљина, Дан Армије је померен за један дан и међу народима и народностима остао заувек упамћен као 22. децембар, као дан када је Прва пролетерска бригада, формирана у босанском градићу Рудо, кренула у прву борбену акцију.
Тај дан слављен је до распада заједничке државе, последњи пут 1991. године, када је Слободан Милошевић, поводом Дана Армије, наградио припаднике ЈНА који су учествовали у рату у Вуковару. На ову чињеницу подсећа историчар Бојан Димитријевић, који је радио у кабинету председника Тадића и био помоћник садашњег министра одбране Драгана Шутановца. Нова држава, СР Југославија, добила је и нови Дан Војске, 16. јун, као сећање на дан када је 1876. године, потписан тајни споразум између Србије и Црне Горе у рату против Турака.
– Србија и Црна Гора су га славиле до коначног раздвајања Србије и Црне Горе. Тада смо у кабинету председника републике имали дилему – који датум увести као Дан Војске Србије, као самосталне државе. У оптицају су била два датума: 6. мај 1838. године, или Ђурђевдан, дан када је формирана прва стајаћа јединица српске војске (прва редовна војна јединица чију традицију наставља данашња гарда). Други датум је био Сретење и одлучено је да тај дан буде празник Војске – управо да би се избегао Ђурђевдан, јер га неке политичке странке славе као своју славу – сећа се Димитријевић.
Током рада у Тадићевом кабинету и Министарству одбране, Димитријевић је приметио да Дан државности заиста засењује Дан Војске и да је оружаним снагама Србије био потребан посебан празник. С тим да Димитријевић остаје за Ђурђевдан, мада би се то ове године показало врло необичним. Због парламентарних избора који се очекују баш тог дана.
----------------------------------------------
Нема везе са изборима
Државни секретар Министарства одбране Игор Јовичић рекао је да је ово министарство предложило датум новог Дана Војске, имајући у виду симболику Другог српског устанка – да је, као сложен војно-дипломатски и државотворни пројекат, довео до ослобођења и признавања модерне Србије као државе. На наше питање, има ли промена датума Дана Војске можда везу са одржавањем парламентарних избора, јер би се обележио две недеље уочи изласка грађана на биралишта, Јовичић је одговорио да промена датума нема везе са политиком.
Последњи коментари
одпуштени још увек славимо 22 децембар
Komentator Leon Davidovič je u pravu. Karađorđe je oličenje čojstva i junaštva o kojem je pisao Marko Miljanov, a Miloš Obrenović je bio "kooperativan" i "ispunjavao određene uslove" i "sarađivao sa međunarodnom zajednicom"i isporučio najzaslužnijeg čoveka svoje zemlje u Stambol. Jeste bio "pragmatičan" , i privoleo se zemaljskom carstvu, ali zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko vječno i dovjeka.Miloš je izabrao zemaljsko carstvo.On kao da je živeo u 21.veku, najgorem od svih vekova.
"Ево мене,ето вас-рат Турцима",бојим се да је ово говор мржње, и да се може догодити,да вечито дежурне,
наше НВО започну једну од својих,увек исплативих*,
кампања.Иначе образложење за Дан Армије има
логике,мада мислим да ће присталице 22.децембр.
,с обзиром на српски"јал"за Брозом,однети превагу.
А онда "Јово-наново",до новог Грубишног поља,
нове Костајнице нових јама......јер "у равнодушности се нај лепше живи"!






