Старе препознатљиве мере намирница – 100 грама чоколаде и кафе, литар млека, пола килограма тестенине или килограм шећера полако одлазе у заборав. У потрошачкој корпи је сваким даном све више „калиране” робе упаковане у исту амбалажу. И док произвођачи и трговци трљају руке, јер имају прилику да смање количину а не мењају цену, потрошачи су пред још једним искушењем: у трговинама за исти новац купују иста паковања, а мање количине млечних производа, кафе, чоколаде, грицкалица, замрзнутог воћа и поврћа, тестенина... Све ово догодило се без претходних обавештења или промена амбалаже које би потрошаче могло да асоцира на смањење количине производа које су навикли да купују.

Ни ризик да би се на овај начин могло нарушити тешко стечено поверење купаца није спречио велике компаније да се одлуче на такве потезе. У суштини, каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда, то је прикривено повећање цена.

– Купци су реаговали одмах после одлуке „Имлека” да смањи количине киселомлечних производа са 200 на 180 милилитара. Произвођачи тиме нису прекршили закон, производ је прописно декларисан, али су потрошачи ипак могли да буду доведени у заблуду, јер претходно нису јасно обавештени о променама – каже Богосављевић.

Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије, истиче да је на нашем тржишту доста оваквих примера и он замера произвођачима што су ускратили информације купцима. Паповић сматра да је то неморално и питање принципа, јер истовремено нису променили амбалажу.  

Изненада укинувши регулативе о стандардној величини паковања намирница, Европска унија је пре десетак дана и озваничила овај тренд који се на готово свим тржиштима одомаћио доласком кризе.

И у Европи и код нас је до сада било лако упоредити цену намирница различитих произвођача. Рецимо, млеко од литра до сада је било стандард, али, по новим правилима, која се већ од 11. априла примењују у ЕУ, ограничења више неће бити. Тако ће произвођачи сада моћи да га пуне и у количинама 0,9, 0,95 или 0,937 литара. По новој регулативи чоколаде могу да теже 75, 90 или 158 грама. Да ли ће и цене пратити ове промене и да ли ће купци приметити новине (ситно исписане на паковањима) питања су о којима сада највише полемишу европска удружења за заштиту потрошача. Слутећи да ће опет профитирати произвођачи и малопродавци, они позивају купце да широм отворе очи, јер је извесно да ће многе фабрике у истој амбалажи паковати мање количине, али да роба неће појефтинити. Да би заштитио купце, законодавац је обавезао произвођаче да на сваком производу истакну основну цену, односно колико нешто кошта по јединици мере (килограму или литру).  

Укидање јединствене величине паковања за одређене групе производа фабрикама наводно отвара нове могућности за иновације и идеје, а тиме индустрија може флексибилније одговорити на потребе потрошача. Нове одредбе о слободној величини паковања иначе се односе на пиво, млеко, киселу воду, сокове, шећер, чоколаду, кафу. Класична амбалажа од, на пример, 0,75 литара и даље остају прописана за вина и јаке алкохолне напитке.

Како компаније у Србији у овом случају, сасвим је сигурно, неће чекати приступање ЕУ да би примениле нова правила, овдашњим купцима не преостаје ништа друго него да крену у инспекцију, за почетак у сопственом фрижидеру. Да провере колико артикала са промењеном грамажом су већ пазарили по истој цени и препознатљивом паковању. Изненадиће их можда домаћа чоколада од 75 или 90 грама (за које су били сигурни да тежи сто), кесица супе за три уместо четири особе, све мања паковања детерџента (који исто пере), замрзнути грашак од 450 или тестенине од 380 или 400 грама.

Ивана Албуновић
Јелица Антељ

-----------------------------------------------------------

Мање сока, ал’ се лакше сипа

Американци су прошлог јуна плаћали галон горива више од четири долара, док сада за исту количину дају упола мање новца због великог пада цене нафте. Појефтињење прија, а, осим тога, тачно знају колико купују. Галон је остао галон (нешто мање од четири литре), али флаше сока, кутије сладоледа и кесице чипса показале су се као врло непостојане – мало-мало, па се смање.

Као да је неко чаробним ласером прешао преко рафова, па у кутијама нема 18 него 15 жвака или је из тетрапака испарило два децилитра воћног сока. По том мотиву из научнофантастичних филмова ова непопуларна, али све учесталија, врста поскупљења названа је „гросери шринк реј” – зрак који смањује робу по продавницама. Потрошачи се, наравно, осећају преварено. Увредљиво је да се на сав глас рекламира сок са „новим отвором за много лакше сипање”, а да се без икаквог објашњења кроз ново паковање „провуче” за пуну чашу лакши тетрапак. То је управо урадио „Пепсико” са соком од поморанџе „тропикана”. Када је једна незадовољна Американка телефоном позвала компанију да протестује, прво је добила одговор да је литража смањена „да би се са новим чепом лакше сипало”, јер су се „купци жалили на проливање”. После њеног љутитог негодовања, човек је признао да су томе прибегли, јер је друга опција била повећање цене због раста свих трошкова.

Смањење тежине за скоро девет одсто без промене цене представља огромно поскупљење, али некако лакше пролази или бар тако мисле произвођачи. Незадовољни купци могу да изразе свој гнев и то најчешће чине преко Интернета, али на томе се обично све завршава. Случај повратка на старо веће паковање, још није забележен. Време мегапаковања и суперпорција је очигледно прошло. „Кока Кола” је у Америци 2004. на подручју Њујорка смањила дволитарку на „мршавију” флашу од литар и то са истим објашњењем да се из ове друге лакше сипа.

Прикривено закидање на паковању почело је пре пет-шест година, а нови залет је добило прошлог лета са вртоглавим растом цене нафте, која је уграђена у све трошкове производње. Сасвим је извесно да сада, у време захуктале економске кризе, произвођачи неће чашћавати купце већим кесама и „гратис” варијантама. Списак смањених производа је све дужи и редовно га ажурирају удружења потрошача на својим сајтовима Ту су „келогс” житне пахуљице, „памперс” пелене, „хелманс” мајонез, чипс „принглс”, сапун „палмолив”... Сладолед се некада продавао у паковању од пола галона (мало мање од два литра), али су многи произвођачи пре неколико година додатно смањили паковања.

„Наша кутија је мања, а нико не жели мање за исте паре”, навео је у писму потрошачима директор једног од већих америчких произвођача сладоледа. Његова реченица да „нема смисла да кутија сладоледа кошта осам долара” показује да постоји изгледа неки праг цене преко којег произвођачи неће да иду, па се радије одлучују да смање паковање. Пракса је, такође, показала да је најтеже прећи границу „округлог” броја – сто или двеста грама, или једног литра. После тога одузимање иде лакше, а оригинално паковање „нормалне” грамаже све више бледи у сећању купца.

Ј. Каваја

Јогурт за самце

Директива ЕУ којом се укидају ранији прописи о обавезним стандардним паковањима ступила је на снагу 11. априла. То значи да државе чланице неће моћи законом да пропишу да се млеко продаје у паковањима од четврт, пола или целог литра, већ да ће произвођачи моћи да одреде количину по својој вољи. У образложењу је наведено да је у међувремену створен правни оквир који одлично штити потрошаче (директиве о цени по јединици мере, етикетама и сл.), док су, с друге стране, демографске промене, са мањим породицама и већим бројем једночланих домаћинстава, створиле потребу за малим паковањима која се не уклапају у традиционалне категорије.

Потрошачи се, међутим, плаше да су им права овим угрожена, јер однос количине и цене неће бити тако прегледан као до сада, а поскупљења ће проћи непримећено. Ако је самац до сада могао да купи јогурт од 250 милилитара, да ли ће му много значити ново паковање од, рецимо, 230 милилитара, питају они и износе сумње да је у питању само нови начин да профит повећају и трговци и произвођачи.

Овом директивом укинута су на нивоу Европске уније и појединачних земаља обавезна прописана паковања за готово све производе. Изузетак су вина, жестока пића, инстант кафа и бели шећер, јер је процењено да постоји разлог да се прописана паковања задрже.

Ј. К.

---------------------------------------------------

Купују, а тежину не проверавају

Смањење грамаже одређених производа у трговинама становници престонице до сада нису приметили. Кажу да готово никада не проверавају тежину артикала које пазаре и не читају декларације.

Љиљана Барта (61), пензионер:

– Немам обичај да проверавам масу производа. Нисам од оних пензионера који пажљиво проучавају декларације и траже јефтиније. Купујем исте квалитетне производе годинама, па уколико је маса неког артикла и смањена, ја то још нисам приметила.

Антина Бркић (61), пензионер:

– Нисам чула, нити приметила да је смањена грамажа производа. Препознатљива паковања ми и даље делују исто као и раније, а неколико грама горе-доле тешко се примети. Никада не гледам у радњи колика је маса производа.

Зоран Минић (43), грађевински радник:

– Ја мислим да је маса свих производа иста као и раније. Углавном купујем само основне животне намирнице и уверен сам да се њихова маса није мењала.

Милан Тумара (32), инжењер геологије:

– Нисам приметио да је тежина смањена, никада при куповини то не проверавам, али сам за то чуо на вестима. Мислим да су људи осетљиви на повећање цена, па су вероватно због тога поједини произвођачи одлучили да смање грамажу својих производа.

С. Деспотовић