Osluškujući ritam vremena i njegove potrebe, „Politika” se tokom svoje duge istorije trudila da s tim ritmom uhvati korak i da odgovori novim izazovima, što potvrđuje i naš nedavno pokrenuti dodatak „Potrošač”.

Za ovu priliku otplovićemo osam decenija unazad jer se na jučerašnji dan, 15. novembra 1929, u „Politici” pojavio dodatak „Naše selo”, namenjen zemljoradnicima i posvećen poljoprivredi kao „osnovici našeg privrednog života”.

„Ukoliko je naš zemljoradnik bogatiji, utoliko je on u stanju da više potroši i drugima pruži mogućnost zarade. Kad on nema, kao što je bio slučaj s poslednjim dvema nerodnim godinama i godinama pada cena poljoprivrednih proizvoda, onda je u celoj zemlji nastala privredna kriza, i svaki je osećao teškoće u svome poslovanju”, podsetila je „Politika”.

Samo dve nedelje ranije velika ekonomska kriza je zakucala na vrata, Amerikom je već protutnjao prvi talas berzanskog cunamija, a njegove prve posledice zakačile su i Evropu.

Zato je „Politika” na današnji dan, 16. novembra 1929, objavila na prvoj strani, pod naslovom „Tako je moralo biti”, obiman tekst socijaliste dr Živka Topalovića, koji je suptilno analizovao uzroke berzanskog sloma u SAD, opisao moguće posledice krize na Starom kontinentu, a u završnici postavio nekoliko dalekovidih pitanja:

„Hoćemo li se uzajamno slamati tajnim i javnim carinskim ratovima, pretnjama i strahom za opstanak naših državnih samostalnosti? Hoćemo li prema velikom kontinentu Severne Amerike biti jedna udružena zajednica ili razbijeni logor? Mi smo uvereni da će grupiranje velikih industrijskih država u srednjoj i zapadnoj Evropi biti znatno ubrzano. Ali da li će i naša još mnogo siromašnija, mnogo zaostalija, mnogo nemirnija, mnogo dezorganizovanija južna Evropa poći ovim istim putem brze stabilizacije? I da li će naš Balkan umeti da što pre u jedinstvu i koncentraciji snaga dočeka novo i brže pulsiranje privrednoga života sveta? Od toga zavisi cela njegova budućnost.”

„Politika” je pokretanjem „Našeg sela” očigledno iskazala uverenje da osloncem na modernu poljoprivredu Srbija i Jugoslavija mogu ne samo da prevaziđu unutrašnju, nego i da se uveliko zaštite od spoljašnje krize.

Zato je i nastojala da u rečenom dodatku „svi oni koji se bave poljoprivredom, nađu u njemu korisne praktične savete i takva obaveštenja koja im samo mogu koristiti u njihovom radu” jer se „ni zemljoradnja, ni stočarstvo, ni ostali poslovi ne mogu više obavljati 'starinski', već se moraju usvajati novi načini rada”.

Hvatanje u koštac s tim zadatkom istovremeno je značilo i borbu na prosvetnom polju jer je pismenost u Kraljevini Jugoslaviji bila na vrlo niskim granama, pogotovo u Južnoj Srbiji gde je nepismenost iznosila čak 83,86 odsto. Zato je „Politika” preko novog dodatka pokrenula i masovnu akciju opismenjavanja seoskog stanovništva i obradovala čitaoce obećanjem da će „u 1930. godini dati 5.000 dinara na ime nagrade onim seljacima, koji u svome selu najveći broj nepismenih nauče da čitaju i pišu”.

Za primer je objavljena informacija o seljaku, velikom prosvetnom dobrotvoru Milutinu Saviću iz siromašnog sela Gvozdenovića u srezu tamnavskom, čija je porodična zadruga podigla osnovnu školu u tom selu, za šta je izdvojila čak 800.000 dinara.

U „Našem selu” prilozi su bili kratki, praćeni ilustracijama i statističkim tabelama, raznim savetima i poukama.

Tako saznajemo da je 1928. godine u Jugoslaviji bilo 47.157.771 stablo šljive, s prosečnim prinosom od 9,76 kilograma po stablu. Sa 7.184.373 stabla jabuke ubirano je u proseku po 14,45 kilograma ovog voća, dok je 4.389.996 stabala maslina davalo po 1,36 kilograma ploda.

Živinari su 1928. izvezli jaja u vrednosti od 500 miliona dinara, klane živine za oko 117 miliona, žive živine za oko 33 miliona, a na perju su zaradili 27 miliona dinara, sve u svemu oko 677 miliona dinara.

,,Politika'' je procenila da će dodatak „Naše selo” doprineti postizanju boljih rezultata, ali je redakcija očito bila uverena i u to da će moderna poljoprivreda u Srbiji i Jugoslaviji voditi snaženju i stabilizaciji Balkana. I još nešto – gradnji Evrope koja u odnosu na SAD neće biti „razbijeni logor”, već „udružena zajednica” iz vizije dr Živka Topalovića. On sam je, nesumnjivo, podržao ovo uverenje „Politike”.