Revizija poslovanja koja se sprovodi u Hramu Svetog Save na Vračaru je redovna i nije ništa neuobičajeno da se ona obavlja, rekao je za „Politiku” episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, inače i član Svetog arhijerejskog sinoda.

Vladika Grigorije ističe da se izveštaj priprema za sednicu Sinoda i da još ne može da govori o njegovom sadržaju budući da komisija još radi na tome.

Povodom napisa da se proveravaju navodne nepravilnosti u finansijskom poslovanju u vezi sa gradnjom hrama na Vračaru, prof. dr Vojislav Milovanović, protoneimar Spomen-hrama Svetog Save, ističe da je to poslovanje vrlo otvoreno, a da je procedura strogo utvrđena.

– Za sve poslove gradnje nadležan je prvo Sveti arhijerejski sabor koji donosi programe radova, a iza toga, kao izvršni organ Sabora, Sveti arhijerejski sinod koji donosi sve odluke, na primer, one o ugovaranjima radova ili isplatama. Tek posle svih tih odluka jedini koji potpisuje, a sve ide virmanski, jeste patrijarh. Niko drugi nema prava raspolaganja tim sredstvima i sve je transparentno do kraja, upravo zbog priložnika koji to zaslužuju, ali i zbog toga što je hram na najistaknutijem mestu u gradu – kaže prof. dr Milovanović.

On navodi i da se priprema redovni izveštaj o toku gradnje koji se radi svake godine i izlaže na zasedanju Sabora. Prof. dr Milovanović objašnjava i da se svi prilozi uplaćuju virmanski i da nema priloga u kešu, odnosno da preduzeća uplaćuju donacije na sinodski račun za izgradnju, dok vernici preko uplatnica koje dobijaju uz račun za Infostan uplaćuju novac na za to predviđeni žiro-račun.

– Ne znam koliko je novca prikupljeno na sahrani blaženopočivšeg patrijarha Pavla, kada je po njegovoj želji, umesto cveća i venaca ostavljan novac za nastavak gradnje Hrama, ali mislim da ta suma nije velika, iako je priložnika bilo zaista mnogo. Preduzeća su uplaćivala otprilike oko 10.000 ili 15.000 dinara, onoliko koliko bi koštao venac. Mislim da je značajniji veliki broj priložnika nego prikupljeni iznos, jer taj broj pokazuje i odanost blaženopočivšem patrijarhu. Naša praksa je i sa Infostanom da imamo ogroman broj uplata, a da je sve ukupno malo novca. Ti prilozi građana retko kada doguraju do iznosa od 3.000 dinara po uplatnici, ali sam broj uplatnica nam imponuje jer to pokazuje veliku podršku građana, a svaki se od njih, bez obzira na visinu uplate, ugradio u izgradnju Hrama – kaže prof. dr Milovanović.

On naglašava i da treba razdvojiti poslove gradnje od parohijskog poslovanja hrama, koje podleže eparhijskoj proveri, kao i da su u delu javnosti te dve stvari pomešane. Tako se desilo i da su neke navodne zloupotrebe, koje su se nezvanično pripisivale bivšem starešini hrama protojereju Luki Novakoviću, koji je nedavno smenjen i sa mesta direktora kancelarije Patrijaršijskog upravnog odbora, dovedene u vezu sa gradnjom Hrama.

Otac Luka objašnjava za naš list da kao starešina Hrama nije bio zadužen za radove koji se na njemu izvode i da, samim tim, nije mogao da ima nikakvu mogućnost da raspolaže sredstvima namenjenim u te svrhe.

– Gradnja nema veze sa mnom i mojim starešinstvom u Hramu. Ja sam bio starešina za duhovni deo događanja u Hramu, za bogosluženja i sve oko bogosluženja. Nijedna stvar u vezi sa Hramom i gradnjom ne može se obaviti bez Sinoda. Sada Sinod, pretpostavljam, hoće da vidi kako se unazad radilo na polju gradnje, da li su troškovi opravdani. To je odvojena priča od onog dela za koji sam ja bio zadužen – ističe otac Luka.

Jelena Beoković