Večni plamen na grobu neznanog junaka ispod Trijumfalne kapije (Foto M. Pešić)

Od našeg specijalnog izveštača
Pariz, 10. novembra – Centralna komemorativna svečanost povodom Dana primirja, završetka Prvog svetskog rata, prvi put sutra neće biti održana kod Trijumfalne kapije u Parizu. Francuski predsednik Nikola Sarkozi i brojne delegacije savezničkih zemalja odaće počast vojnicima koji su dali život za slobodu na Verdenu, gde je u nezapamćenim borbama tokom Prvog svetskog rata poginulo više od milion vojnika.

Kako je najavljeno, svečanosti u Duomonu prisustvovaće engleski princ Čarls, veliki vojvoda od Luksemburga Žan, Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, Hans-Gert Petering, predsednik Evropskog parlamenta, i Kventin Brus, generalni guverner Australije. Na ovom istom mestu, gde su vođene najveće borbe u Prvom svetskom ratu, Fransoa Miteran i Helmut Kol pružili su 1984. godine jedan drugom ruku kao znak francusko-nemačkog pomirenja.

Delegaciju Srbije na proslavi 90 godina od završetka Prvog svetskog rata predvodi ministar odbrane Dragan Šutanovac. On je veče uoči Dana primirja položio venac na grob Neznanog junaka ispod Trijumfalne kapije.

Odluka da Pariz prvi put od 1919. godine za 11. novembar ostane bez vojnog defilea na Jelisejskim poljima nije naišla na odobravanje svih. Tako današnji „Figaro” piše da radna grupa za obeležavanje praznika, koju predvodi istoričar Andre Kaspi, smatra da je Sarkozi trebalo da nastavi tradiciju Žaka Širaka. Ovogodišnja komemorativna svečanost povodom 90 godina od završetka Velikog rata biće organizovana na tri mesta – Mosu, Verdenu i Duomonu.

Kaspi ističe da nije dobro da komemorativna svečanost bude rascepkana na tri dela. Bolje je da bude na jednom mestu sa snažnom porukom da nismo zaboravili one koji su dali život za slobodu.

Prošlo je devedeset godina otkako je završen Prvi svetski rat u kojem se borilo 74 miliona vojnika. Primirje potpisano 11. novembra 1918. godine u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, kod gradića Kompienj, nije doživelo 9,5 miliona vojnika, a 21 milion je ranjen na frontovima od Severenog mora do Turske. I Francuska je platila skupu cenu ovog rata. Od 8,5 miliona mobilisanih, kraj rata nije dočekalo 1.370.000 vojnika, a 4.950.000 je ranjeno.

Ovaj stravičan bilans ni posle devet decenija ne može nikog da ostaviti ravnodušnim. Ali, nekadašnji ratni protivnici u dva svetska rata, poučeni bolnim iskustvom, u međuvremenu su postali i najveći saveznici u izgradnji ujedinjene Evrope. Najbolji simbol da prošlost ne sme da opterećuje budućnost su dve ogromne zastave koje se jedna pored druge vijore ispod Trijumfalne kapije: francuska trobojka i plava sa žutim zvezdicama.

Komemorativnim svečanostima u Parizu na kojima se obeležava Dan primirja prisustvuje i pedesetak potomaka solunaca, okupljenih u Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918. godine. Oni već tradicionalno, na poziv francuske asocijacije „Memorijal Istočnog fronta 1916–1918”, dolaze svakog 11. novembra u Pariz.

Iako nadomak Pariza, u gradiću Tie, postoji naše vojničko groblje gde je sahranjeno više od 700 naših ratnika, kao svedočanstvo srpsko-francuskog prijateljstva iskovanog tokom Prvog svetskog rata, značaj Solunskog fronta u Francuskoj poslednjih godina se umanjuje.

„U Vojnom muzeju u Parizu iz postavke o Prvom svetskom ratu još pre nekoliko godina uklonjen je deo izložbe koji govori o Istočnom frontu, kako Francuzi zovu Solunski front”, kaže Dragoljub Jurišić, predsednik Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.

Doprinos Srbije koja je iz tog rata izašla bez četvrtine stanovništva u pariskom Vojnom muzeju nije ni spomenut. Na dva sprata ogromnog zdanja na Trgu Invalida detaljno je obrađen rat po godinama od 1914. do 1918. U „Sobi maršala Foša” neprestano se emituje potresan kratak film kako je 1918. godine došlo do sklapanja primirja. Ali Istočnom, odnosno Solunskom frontu posvećeno je tek nekoliko sekundi u kojima se kaže da je general Franše D’Epere primorao Bugarsku na kapitulaciju 21. septembra. Ni reči više o slavnoj epopeji srpske vojske i proboju Solunskog fronta.

U Francuskoj više nema živih učesnika Prvog svetskog rata koji bi mogli još da svedoče o ovoj krvavoj ratnoj drami. Poslednji francuski vojnik, Lazar Pontičeli (110), inače italijanski emigrant, umro je 12. marta ove godine. Živa su još četiri učesnika Prvog svetskog rata, trojica Britanaca i jedan Amerikanac: Henri Alingam (112), Hari Peč (110), Klod Čouls (107) i Frenk Bakls (107).

Milenko Pešić

-----------------------------------------------------------

Ćosić: Sačuvajmo slobodarsku tradiciju

U Centralnom domu Vojske Srbije, u organizaciji Republičkog odboraSaveza potomaka ratnika Srbije 1912–1920 godine, juče je održana akademija povodom devedesete godišnjice proboja Solunskog fronta, oslobođenjaSrbije i završetka Prvog svetskog rata.

Ljubomir Marković, predsednik Republičkog odbora ovog saveza, podsetio je okupljene na povod, uzroke, etape, užase, ali i slavne srpske generale i bitke Velikog rata u kome je poginulo, ranjeno ili od epidemija i gladi umrlo više od 37 miliona ljudi.

– Centralne sile vodile su agresivan i nepravedan rat, u kome je najveće žrtve podneo naš narod, za koji je tadašnji američki predsednik Vudro Vilson rekao da je najhrabriji i najzaslužniji za pobedu. Prekretnica u ratu je bio proboj Solunskog fronta – sukob je time skraćen za godinu dana. Valja izučavati prošlost da bi se bolje sudilo o budućnosti – rekao je Marković.

On je nakon toga uručio najviše priznanje Saveza akademiku Dobrici Ćosiću, „čoveku koji je svojim kapitalnim delima zadužio naciju”, i zamolio ga da postane počasni član Saveza.

– U današnje vreme pometnje značajno je da sačuvamo našu slobodarsku tradiciju, identitet i etos koji su podjednako ugroženi od unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja. Svet je očigledno na jednoj velikoj prekretnici: otadžbina, nacionalni identitet i vrednosti koje su se nekada podrazumevale su u pitanju. Govori se o smeni vrednosti, o zaboravljanju prošlosti u ime budućnosti, kao i to da Srbi treba da se odreknu i dela suvereniteta radi nekog boljeg života. Nisam pristalica toga, ali sam svestan toga da u današnje vreme moramo da se menjamo. Ipak, u toj promeni nikako ne smemo da izgubimo sebe, o čemu brine i vaša organizacija – rekao je Ćosić.

Priznanje Saveza potomaka ratnika Srbije 1912–1920. između ostalih dobili su i pesnikinja Darinka Vučinić, dramski umetnik Miroslav Jozić, koji u poslednje vreme s velikim uspehom glumi vojvodu Živojina Mišića u adaptacijama romana „Vreme smrti” Dobrice Ćosića, grupa „Svitanje”, koja već pet godina neguje tradicionalnu srpsku muziku, kao i aranđelovačko kulturno-umetničko društvo „Elektroporcelan”. Milorad Đurić, predsednik novobeogradske podružnice Saveza, izveo je kompoziciju posvećenu Janisu Janulisu, krfskom seljaku koji je u Prvom svetskom ratu ustupio svoju njivu da bi se na njoj sahranili pali srpski borci.   

T. Bojković