Kada je otišao iz Srbije 1994. godine, nije ni slutio da će mu sve ono što je o medicini naučio malo značiti i da će morati da uči – ponovo sve iz početka. Upisao se na Univerzitet „Kornel” u Americi, gde je završio drugu specijalizaciju ginekologije i akušerstva, a posle doškolovanja u Njujorku otvorio je ginekološku kliniku sa ciljem da promoviše najnovija naučna i tehnološka dostignuća. Dr Miljan Stanković jedan je od naših lekara koji su uspešni u svom poslu, bavi se naučnoistraživačkim radom i predaje na nekoliko američkih univerziteta. Za „Politiku” kaže da u Americi ne postoji nešto što se zove „imati vezu za porođaj”, za razliku od Srbije gde je ključno – imati „vezu”.
– Osiguranje pokriva trudnici troškove, ona ništa ne daje lekaru. Ginekolozi u srpskim domovima zdravlja su hendikepirani, jer su oni ginekolozi koji rade u bolnicama monopolisti koji dobro drže svoj položaj. Prirodno je da ženu porodi doktor koji joj vodi trudnoću, a ako ima neki zdravstveni problem koji joj on dijagnostikuje, onda treba i da je operiše. U Srbiji toga nema i to je naopak sistem – objasnio je dr Stanković, koji dnevno obavi između 15 i 35 pregleda u ordinaciji, ali i nekoliko porođaja i operacija.
Naš sagovornik smatra da bi bilo najbolje kada bi svi ginekolozi dobili šansu da se edukuju i da mogu da imaju sporazume sa određenim bolnicama gde mogu da porađaju trudnice, jer je trenutno situacija takva da tu privilegiju ima samo mali broj doktora u klinikama i šačica ljudi oko njih. Inače, u Americi je dosad imao u ordinaciji svega dve pacijentkinje srpskog porekla.
– U Americi u 95 odsto bolnica sistem funkcioniše tako da ja kao doktor privatno radim i vodim trudnoće žena koje se odluče da im budem lekar, a onda se dogovaram sa bolnicom koja mi daje prostor gde ona leži i medicinsku sestru kao pomoć. Tendencija je da lekari dovode svoje pacijente. Mislim da su u Srbiji bolnice prenaseljene lekarima. A oni nemaju ni uslova da se dovoljno edukuju i da održe nivo znanja. Sećam se, kada sam bio na specijalizaciji u GAK „Narodni front”, da je bilo toliko specijalizanata da niko nije mogao da priđe pacijentima. Razlika je evidentna, kada se uzme u obzir činjenica da sam u Americi na specijalizaciji uradio 100 operacija odstranjivanja materice, i to većinu laparoskopijom, a u „Frontu” za četiri godine svega dve intervencije – istakao je dr Stanković, koji važi za eksperta u minimalno-invazivnoj laparoskopskoj, vaginalnoj hirurgiji i hirurškom lečenju urinarne inkontinencije i spuštenih karličnih organa uz pomoć sintetskih implantata.
Da bi najnovije metode američke ginekologije i akušerstva učinio dostupnim i pacijentkinjama u Srbiji, dr Stanković je sa dvojicom kolega otvorio u Beogradu Američku kliniku. Kaže da će dolaziti jednom mesečno i po sedam dana provoditi u ordinaciji, ali da će biti na raspolaganju 24 sata za konsultacije sa kolegom koji će tu biti sve vreme. Planira da pokrene i radionice za lekare.
Dr Stanković danas u Beogradu učestvuje na Prvoj konferenciji srpske medicinske dijaspore 2010 „Zajedno u budućnost”, kojoj će prisustvovati više od 150 vrhunskih stručnjaka iz oblasti medicine. Naš sagovornik će održati predavanje na temu „Postoji li elegantan i socijalno prihvatljiv način restauracije srpskog zdravstvenog sistema”, a kongres organizuju Ministarstvo za dijasporu i Lekarska komora Srbije.
D. Davidov-Kesar