Када је отишао из Србије 1994. године, није ни слутио да ће му све оно што је о медицини научио мало значити и да ће морати да учи – поново све из почетка. Уписао се на Универзитет „Корнел” у Америци, где је завршио другу специјализацију гинекологије и акушерства, а после дошколовања у Њујорку отворио је гинеколошку клинику са циљем да промовише најновија научна и технолошка достигнућа. Др Миљан Станковић један је од наших лекара који су успешни у свом послу, бави се научноистраживачким радом и предаје на неколико америчких универзитета. За „Политику” каже да у Америци не постоји нешто што се зове „имати везу за порођај”, за разлику од Србије где је кључно – имати „везу”.
– Осигурање покрива трудници трошкове, она ништа не даје лекару. Гинеколози у српским домовима здравља су хендикепирани, јер су они гинеколози који раде у болницама монополисти који добро држе свој положај. Природно је да жену породи доктор који јој води трудноћу, а ако има неки здравствени проблем који јој он дијагностикује, онда треба и да је оперише. У Србији тога нема и то је наопак систем – објаснио је др Станковић, који дневно обави између 15 и 35 прегледа у ординацији, али и неколико порођаја и операција.
Наш саговорник сматра да би било најбоље када би сви гинеколози добили шансу да се едукују и да могу да имају споразуме са одређеним болницама где могу да порађају труднице, јер је тренутно ситуација таква да ту привилегију има само мали број доктора у клиникама и шачица људи око њих. Иначе, у Америци је досад имао у ординацији свега две пацијенткиње српског порекла.
– У Америци у 95 одсто болница систем функционише тако да ја као доктор приватно радим и водим трудноће жена које се одлуче да им будем лекар, а онда се договарам са болницом која ми даје простор где она лежи и медицинску сестру као помоћ. Тенденција је да лекари доводе своје пацијенте. Мислим да су у Србији болнице пренасељене лекарима. А они немају ни услова да се довољно едукују и да одрже ниво знања. Сећам се, када сам био на специјализацији у ГАК „Народни фронт”, да је било толико специјализаната да нико није могао да приђе пацијентима. Разлика је евидентна, када се узме у обзир чињеница да сам у Америци на специјализацији урадио 100 операција одстрањивања материце, и то већину лапароскопијом, а у „Фронту” за четири године свега две интервенције – истакао је др Станковић, који важи за експерта у минимално-инвазивној лапароскопској, вагиналној хирургији и хируршком лечењу уринарне инконтиненције и спуштених карличних органа уз помоћ синтетских имплантата.
Да би најновије методе америчке гинекологије и акушерства учинио доступним и пацијенткињама у Србији, др Станковић је са двојицом колега отворио у Београду Америчку клинику. Каже да ће долазити једном месечно и по седам дана проводити у ординацији, али да ће бити на располагању 24 сата за консултације са колегом који ће ту бити све време. Планира да покрене и радионице за лекаре.
Др Станковић данас у Београду учествује на Првој конференцији српске медицинске дијаспоре 2010 „Заједно у будућност”, којој ће присуствовати више од 150 врхунских стручњака из области медицине. Наш саговорник ће одржати предавање на тему „Постоји ли елегантан и социјално прихватљив начин рестаурације српског здравственог система”, а конгрес организују Министарство за дијаспору и Лекарска комора Србије.
Д. Давидов-Кесар