Друштво
Гужве на граници због биометријских пасоша
Решење је увођење више преносних читача са којима би полицајци могли да уђу у аутобус, а не да исправе узимају од путника па их носе на прелаз
Смена у летовалиштима и дани викенда, када на граничним прелазима по правилу има највише гужви, поклопили су се претходне суботе, 1. августа, када се, према подацима из Управе царина на прелазу Хоргош, на пример, чекало око четири сата на улазу у земљу, а на излазу и до шест сати. Тог дана само на прелазу Батровци прешло је око 70.000 путника и око 16.000 возила.
Оне који се спремају за пут и страхују од дугих чекања на граничним прелазима могле би умирити тврдње Драгољуба Филиповића, главног полицијског инспектора у Одсеку за контролу државних граница, да су на најпрометнијим граничним прелазима у нашој земљи Прешеву, Хоргошу, Батровцима и Градини у „шпицу” задржавања до три сата. Ефикаснију контролу и бржи промет преко границе омогућавају стандарди уведени новим Законом о заштити државне границе, али зато једна друга нова процедура успорава контролу – очитавање нових биометријских пасоша.
– Законом о заштити државне границе предвиђено је да, у случају дужег чекања на граничним прелазима и стварања колона, може да се приступи минимуму граничне контроле, односно само утврђивању идентитета, исправности путних исправа и онда се пропуштају путници да не буде много чекања. Тај закон је прилагођен стандардима Европске уније и оваква процедура примењује се и у земљама ЕУ – каже Филиповић.
Што се тиче биометријских пасоша, како објашњава наш саговорник, само за очитавање је потребно око осам секунди, а да би се очитале путне исправе путника у пуном аутобусу, дакле њих око 50, полицијским службеницима, и то оним најискуснијим, потребно је најмање 35 минута.
– Већа задржавања би се могла избећи увођењем више преносних читача, са којима би полицијски службеници могли да уђу у аутобус или воз и провере путне исправе, а не да их скупљају па носе на прелаз. Гранична полиција, такође, још ефикасније би радила и када би било више службеника – сматра Филиповић.
Што се тиче техничке опремљености граничних прелаза, најопремљенији су они који су и најпрометнији, а на задржавање свакако утиче и број трака.
– На Хоргошу има укупно 16 трака и за улаз и за излаз, као и на Батровцима, Прешево има 10 трака, мада тамо још није завршена изградња прелаза, па ће и ту бити око 15 трака, док Градина има 22 траке. На Батровцима, рецимо, можемо да преусмеравамо траке ако је гужва на улазу у земљу, па да 14 трака буду за улаз, а само две за излаз и обрнуто – објашњава Филиповић.
Наш саговорник истиче да је у односу на исти период лане ове године број путника увећан у просеку за око 10 одсто, док је на Батровцима и Хоргошу увећање промета и до 50 одсто.
Гужве на граничним прелазима нису изненађење у јулу и августу, у време годишњих одмора, а наш саговорник каже да такво стање траје и до почетка септембра. Иако правила нема, већег броја путника на граничним прелазима има пред зору, али и у време када су смене у летовалиштима.
– Пошто су смене обично првог, 10. или 20. у месецу, на улазу у земљу могу се направити колоне дан пре, а на излазу 12. или 11, када се путници враћају из летовалишта – каже Филиповић.
Јелена Беоковић
-------------------------------------------------------------
Оштрија контрола на уласку у Мађарску, Румунију и Бугарску
Путнике очекује, наравно, и царинска контрола, а како објашњавају у Управи царина рутинска контрола траје од 10 до 15 минута. Да би убрзали проток робе и путника, али и били што ефикаснији, цариници примењују „селективну контролу” базирану на анализи ризика, а велики број превозних средстава и путника не подлеже царинској контроли већ се оне раде у сарадњи са граничном полицијом, кажу у Управи. Надлежни у овој државној институцији истичу да на гужве на границама утиче и ефикасност и процедура пограничних служби земаља са којима се Србија граничи. Наиме, Мађарска, Румунија и Бугарска примењују оштрију контролу откако су приступиле ЕУ, што утиче на брзину протока робе и путника на граничним прелазима према њима.
Последњи коментари
svake godine isto..
ja sam moj dolazak kod kuce ostavio za ponedeljak,da bi izbegao guzvu i maltretiranje..
a zasto nasi ne stave posebna mesta za prolazak onih kojima treba viza(Turci,Bugari..),kao na ulascima u zemlje EU,oni najednu stranu,mi "bez-vizni Srbi"na drugu i tako..
a i samo tri kontrolna mesta rade kada su guzve,kao da nemamo dovoljno ljudi zaposlenih..
ja cu izbeci guzvu,ali posto dolazim sam,ne i maltretiranje oko pregleda auta,"Sta imas da prijavis?Kako nista?Otvori gepek,sta ti je u torbi?I tako pola sata,jer kada jedan putuje,uvek je sumnjiv,iako idem samo decu da pokupim sa raspusta..a u guzvi i "minimalnoj kontroli"prolazi sve i svasta..
osmog avgusta sam sa porodicom pokusao da izadjem iz zemlje na granicnom prelazu Djala i dobio neverovatnu informaciju od sluzbenika polucije da po nasem "zakonu" ja mogu,ali supruga i trogodsnji sin koji su austriski drzavljani ne mogu da prodju tu granicu...pitam se kakav je to zakon ako vazi za mene,ali za moju porodicu ne...."verovatno nasa posla"....
Vec davne 2001. dodjoh iz Australije,gdje sam otisao kao izbjeglica,uostalom kao i mnogi drugi,prvi put u Srbiju.Dugo smo stedili pare i godisnji za to putovanje.Dva mjeseca u Srbiji i zadnjih deset dana kod zeninih u Americi.Nikad ranije nisam bio na beogradskom aerodromu.Kad smo sletjeli,ocekivao sam carinsku sluzbu da prijavim iznos novca koji smo unosili u zemlju.Bilo je to ukupno oko $14000 AUD,vecina u njemackim markama,oko dve hiljade u americkim dolarima i dve hiljade u australskim dolarima.Nigdje carinika,prodjosmo i skenere za torbe,otvorise se klizna vrata i vec ulica i taksisti.Kazem zeni:"Ovo je prljava igra,vidjeces kad se budemo vracali koliko ce biti carinika." I zaista,po odlasku iz Srbije,pet-sest carinika.I naravno problem,jer ja imam po dve hiljade u DM,$AUD i $US.Hoce da mi "legalno" uzmu sve pare jer ja nemam prijavu da sam ih uneo u zemlju.Veoma su azurni i lojalni,nikakvi kompromisi ne dolaze u obzir.Kazem mladom cariniku da sam ja radio za te pare veoma tesko i dugo i da me njihove prljave igre ne interesuju.Nista ne pomaze,jer mi nemamo carobnu prijavu.Objasnjavam da cu radije da se vratim,da dadnem pare sestri,potrosim na kocku ili zene,dadnem u dobrotvorne svrhe,pa makar mi karta propala(jer je to tri puta vise od cijene moje karte).Strasno,kakvo je to bilo maltretiranje.I na kraju,prodjosmo.S parama.Kako?Ne znam,nesto dodje g.cariniku,ne znam-i propusti nas.Nismo ni molili ni plakali,bili smo istrajni u svojim tvrdnjama.
Drugi put dolazim 2005. sam,da budem vjencani kum prijatelju.Po dolasku,pitam carinsku sluzbenicu:"Izvinite,da li biste znali da mi kazete koliko novca mogu uneti u zemlju a da ne moram da prijavljujem taj iznos?" "Prolazi!"-strogim i bezobraznim glasom se izderala. Ah da,imao sam australijski pasos.Pa,nisam ja kriv sto sam iz Bosne i njihov pasos me ne interesuje,a srpski ne mogu dobiti jer nemam drzavljanstvo. Hvala vladi Srbije na birokratskim zavrzlamama i korumpiranim sluzbenicima.






