Председник Српске академије наука и уметности Никола Хајдин оценио је у интервјуу Тањугу да ситуација у науци у Србији "није рђава", посебно у поређењу са земљама у окружењу, мада "није на нивоу који бисмо желели", посебно кад је реч о примењеној науци.

Хајдин, који је недавно по трећи пут изабран за председника САНУ-а, нема дилему: потребно је, каже, улагати у науку.

"У области теоријских наука можемо лакше да напредујемо, јер оне не захтевају много опреме. Ситуација у области експерименталне науке је другачија, сложена, потребне су скупе ствари које некад превазилазе наше финансијске могућности", рекао је Хајдин.

Он истиче да су Србији нарочито потребни људи који се баве проблемима примењене науке: "Примењена наука се директно утапа у технологију, из технологије у економију и на крају у привреду", указао је академик, иначе светски признат конструктор мостова и председник експертског тима за изградњу моста преко Аде.

Он наводи да тај процес - примењена наука - технологија - привреда није у нашој земљи довољно развијен и људи који се тиме баве не налазе довољно подршке. Разлог томе је, према његовим речима, разумљив, јер је привреда слаба.

"Не може се тражити подршка за истраживања примењене науке од предузећа која сама не могу да живе, која су под стечајем или живе од субвенција," објаснио је Хајдин.

Због тога, рекао је он, све врсте науке у Србији суштински помаже држава преко својих фондова.

Хајдин је као добар пример навео Немачку, где људи који раде на истраживањима из области примењене науке имају уговоре директно са привредом, „од тога лепо живе, наука напредује, а држава директно не потроши ни динар".

Хајдин веома важним сматра заустављање одласка младих стручњака у иностранство, што је и спор и тежак процес.

Млади ће, каже, одлазити из Србије "све док не будемо развијена земља у научном и технолошком смислу, па неће имати интереса да иду у иностранство".

"Трансформација друштва је велики посао", указује академик, и примећује да је "тешко направити нагли прогрес у земљи у којој има 1,3 милиона неписмених".

"Ти људи нису употребљиви за модеран живот. Неписмен човек није способан у другим земљама да живи, не може да се укрца у ауто или авион без познавања језика, а ми имамо милион и триста таквих. Они производе и у следећој генерацији недовољно писмене, а ти нам даље одређују судбину друштва", рекао је Хајдин.

Хајдин је додао да је, с тим у вези, САНУ пребацила тежиште свог рада на васпитање и да ће радити на решавању тог проблема, а, у покушају да задрже стручњаке у земљи, планира се и увођење награда Академије, што је пракса коју су многе земље увеле.

"То је важна ствар за научни интерес младих људи, али и старијих," рекао је он и додао да би се, у почетку, награде додељивале из области физике, хемије, техничких наука и медицине, а касније и из хуманистичких наука.

Темпо којим ће се то одвијати зависиће од интересовања спонзора.

"Ми и претпостављамо да велике компаније могу да имају интерес за развој науке из области у којима су и оне на неки начин ангажоване. На пример ЕПС би могао да буде спонзор награде за физику а НИС за хемију," рекао је Хајдин.

Говорећи о мосту преко Аде, Хајдин, као председник експертског тима за његову изградњу, поручује да ће то бити, "на његово весеље", један од најлепших мостова у Београду.

"Радови иду сасвим у реду. Неке операције биће завршене и пре планираног," рекао је Хајдин.

"Мост ће се спојити вероватно већ у септембру, али после тога остају прилази и други послови. Биће још много посла", закључио је он.